Фондација Новак Ђоковић основана је 2007. године са циљем да кроз повећање доступности и квалитета предшколског васпитања и образовања у Србији помогне деци у социјално угроженим срединама да расту и да се образују. У оквиру програма подршке истраживањима Фондација је 2016. године покренула програм стипендирања младих научника и иноватора у оквиру Центра за развој детета на Универзитету Харвард, а 2018. године започела је сарадњу са Филозофским факултетом Универзитета у Београду кроз стипендирање два докторанда из области предшколске педагогије и трошкове плате једног асистента на Катедри за предшколску педагогију Одељења за педагогију и андрагогију. Циљ Фондације је да кроз ову сарадњу омогући оснаживање истраживачких капацитета и обогаћивање истраживачких налаза у области предшколског васпитања и образовања, као полазишта за креирање образовних политика и стратегија и за развој квалитета педагошке праксе.

Филозоф и професор Теолошког факултета у Београду. Његова најважнија дела су Психологија (1926), Мисао и акција (1930) и Психологија и филозофија религије (1939).

Фондација „Професор Борислав Лоренц“ је основана са циљем да стипендира најбоље студенте психологије и когнитивних наука са свих универзитета у Србији чији је оснивач Република Србија, са основних студија, мастер или докторских студија, који су током студирања показали изузетне способности и капацитете. Било би им омогућено да проведу један или два семестра, у зависности од материјалних могућности, на неком од иностраних факултета и/или образовних центара, у неком од програма размене студената, стручног усавршавања или неком другом сличном програму.

Историчар и писац, професор у пензији савремене европске историје на Универзитету у Њујорку, велики добротвор и хуманиста.

Награда Радмиле Милентијевић за најбоље студенте Филолошког факултета и Филозофског факултета Универзитета у Београду додељује се као знак признања за узорне радове у изучавању узајамних утицаја и међусобне повезаности руског и српског народа у области историје, књижевности и језика. Циљ награде је и да подстакне продубљивање и ширење научних проучавања у поменутим областима српско-руских односа.

Награда се додељује сваког априла од 2014. године за најбољи мастер рад одбрањен на Катедри за Општу савремену историју.

Историчар Андреј Митровић (1937-2013), радио је на Одељењу за историју Филозофског факултета у Београду од 1961. до 2004. године. Основао је Катедру за Општу савремену историју, а предавао је Савремену историју Европе, Увод у историјске студије, Методологију и теорију историјске науке, и др. Оснивач је и Удружења за друштвену историју, и покретач часописа „Годишњак за друштвену историју“. Био је дописни члан САНУ (од 1988), инострани члан Црногорске академије наука и умјетности (2006), уредник више домачих и иностраних стручних библиотека и часописа. Награђен је Октобарском наградом Београс (1975), међународном Хердеровом наградом за целокупни допринос науци и разумевању европских култура (2001), Медаљом „Константин Јиречек“' Друштва за Југоисточну Европу из Минхена (2004), те плакетама и признањима домаћих институција културе. Проучавао је и писао о историји Србије и Југославије у балканским и европским оквирима у 19. и 20.веку, односима уметности и политике, историји финансија и привреде, теорији и филозофији историје а отварао је и нова тематска подручја уз преиспитивање традиционалних и авангардних праваца у историографији. Предавао је на више европских универзитета и објавио је преко 20 монографија и око 400 студија на више језика.

Награду додељује породица и састоји се од дипломе и новчаног дела.