Академик, историчар, професор Велике школе, а потом Универзитета у Београду. Објавио је преко 550 радова из области античке историје, класичне филологије, епиграфике и нумизматике. Обрадио је скоро сва најважнија питања везана за античку прошлост наших земаља. Своју богату библиотеку оставио је Семинару за историју старог века. Легат проф. др Николе Вулића се састоји од преко 3.500 наслова, међу којима посебан значај имају дела античких писаца.

Академик, историчар, професор Филозофског факултета у Београду. Истраживачким радом је покрила велико подручје античког Балкана. Заслужна је за развој Семинара за историју старог века и формирање Центра за античку епиграфику и нумизматику.

Академик, историчар, професор Филозофског факултета у Београду. Својим студијама везаним за Дубровник и објављивањем дубровачке архивске грађе дао је нарочито велики допринос изучавању дубровачке политичке, привредне и културне историје.

Академик, историчар, професор Филозофског факултета у Београду. Најпознатији српски медиевиста у светским оквирима. Објавио је преко 500 радова из средњовековне историје Балкана, историје историографије и методологије историјске науке. Легат проф. др Симе Ћирковића, као део књижног фонда библиотеке Одељења за историју, састоји се од преко 4.000 наслова, међу којима су и драгоцене књиге за проучавање средњовековне историје југоисточне Европе.

Академик и професор Филозофског факултета у Београду. Подручје истраживања у којима је дао научни допринос су управна и привредна историја балканских провинција Римског царства, посебно Горње Мезије. Бавио се грчком историјом IV века пре н.е. и политичким идејама те епохе.

Професор Одељења за историју Филозофског факултета у Београду. Бавила се истраживањем историје Блиског истока, посебно Египта у доба Новог царства.

Правник, дипломата и велики колекционар. Његова збирка уметничких дела завештана граду Новом Саду, смештена у новој, наменски пројектованој галерији, отворена је за јавност 1961. године под називом Спомен-збирка Павла Бељанског. Данас је то музеј који поред колекције врхунских дела српске уметности двадесетог века поседује меморијал, архив и библиотеку.

Посебним даровним уговором од 27. маја 1965. године Бељански је прикључио легату Велику Изу Влаха Буковца, обавезујући Спомен-збирку да установи награду за најбољи дипломски рад из националне истoрије уметности одбрањен на Одељењу за историју уметности Филозофског факултета у Београду. Награда Спомен-збирке Павла Бељанског додељује се редовно, почев од 1968. године.

Део библиотеке Павла Бељанског, поклоњен Одељењу за историју уметности Филозофског факултета у Београду 1964. године, садржи преко две стотине ретких, луксузно повезаних књига, смештених у застакљеном бидермајер ормару. Градећи успешну дипломатску каријеру у годинама између два светска рата, Бељански је био у прилици да у највећим престоницама Европе упозна чувена дела старих мајстора али и да набавља вредну историјско уметничку литературу. Међу књигама дарованим Одељењу за историју уметности понајвише је оних посвећених италијанској ренесанси чији постулати хармоније и лепоте најдубље комуницирају са личношћу самог донатора.

Историчарка уметности, студирала на Филозофском факултету у Београду 1945-1949. где је, после усавршавања у Паризу, докторирала 1956. године са тезом Которски цибориј из XIV века и камена пластика суседних области. На Одељењу за историју уметности Филозофског факултета у Београду предавала и водила предмет Општа историја уметности средњег века, до пензионисања 1991. године. Учествовала у раду већег броја међународних конгреса за историју уметности и за византијске студије. Била члан Међународног комитета за историју уметности.У оквиру разматрања српске уметности у ширем контексту проучавала византијску, западноевропску, као и уметност Истока. Ауторка је до сада најпотпунијих студија о српској средњовековној скулптури и минијатури. Добитник Октобарске награде града Београда 1984. године за књигу Српске средњовековне минијатуре.

Жеља професорке Максимовић да своју библиотеку завешта Филозофском факултету у Београду, нажалост, није реализована. У библиотеци Одељења за историју уметности похрањен је само мали део ове изузетно богате породичне збирке. Међу три стотине књига налазе се и примерци са аутографом њеног оца, вајара Сретена Стојановића.

Историчар уметности и теолог, сарадник Матице српске, саветник Покрајинског завода за заштиту споменика културе у Новом Саду. Објавио је више запажених студија, расправа и монографија. Покренуо је стручну и научну публикацију Грађа за проучавање споменика културе Војводине, а његовим заузимањем пописана су, у шест књига, сликарска и вајарска дела у друштвеном поседу и приватној својини у Срему, Банату и Бачкој. Као велики поклоник и познавалац рукописне и старе штампане књиге средио је, обрадио или обновио фондове библиотека и архивских збирки појединих фрушкогорских манастира. У току вишегодишњег истраживања културне баштине на подручју Војводине прикупио је ћирилске записе и натписе из богослужбених књига и са сакралних предмета и споменика насталих северно од Саве и Дунава и објавио копрус од преко десет хиљада јединица.

Непосредно пред крај живота, 1992. године, своју богату библиотеку од преко две хиљаде библиографских јединица поклонио је Одељењу за историју уметности Филозофског факултета у Београду. Поред изузетно вредне књижне грађе, легат садржи и портрет донатора, рад Николе Граовца.

Првослав Митић (1927 -2005), студирао архитектуру и историју уметности. Био члан УЛУПУДС-а од 1986. године. Објављивао текстове о ликовној уметности у недељној штампи, учествовао на ликовним трибинама београдских установа културе. Аутор репрезентативног прегледа западноевропског сликарства издатог 1992. године под насловом Од Ђота до Сезана.

Душица Митић, poђ. Младеновић (1920-2012), професорка музике, полиглота, велики познавалац и поштовалац непролазних вредности европске културе и цивилизације.

Након смрти мужа, госпођа Душица Митић је део породичне библиотеке од преко две хиљаде наслова поклонила Одељењу за историју уметности Филозофског факултета у Београду. Уговор о поклону закључен је 28. септембра 2006. године. Посебну драгоценост овога легата чини велики број књига из области филозофије, религије и ликовне уметности Далеког истока.

Историчар уметности, студирао на Филозофском факултету у Београду 1951-1956. Докторску тезу Зидно сликарство на подручју Пећке патријаршије 1557-1614 одбранио 1963. године. Од 1960. до 1995. остварио успешну академску каријеру на Универзитету у Београду на предметима: Увод у историју уметности, Општа историја уметности и Наука о уметности. Аутор десетак књига и великог броја научних расправа и студија. Проучавао је српску уметност у периоду турске власти, посебно од средине XVI до краја XVII века. Својим сазнањима знатно је променио ранију представу о визуелној култури Балкана прошлих векова. Данас слови за једног од наших најбољих познавалаца уметности поствизантијске епохе. Бавио се и историографијом историје уметности.

Библиотеку од преко три хиљаде публикација професор Петковић је поклонио Одељењу за историју уметности на коме је и сам радио као библиотекар од 1957. до 1960. године. Kао corpus separatum она је смештена у читаоници Одељења и видно обележена. Све публикације имају печат власника - ex libris и пописују се у посебној књизи инвентара.

Академик и професор Филозофског факултета у Београду, филозоф и класични филолог. Савременици су га називали ''највећим Јелином међу Србима''. Преводио је дела античких писаца у прози (Плутарх, Ксенофонт, Платон, Аристотел, Лонго...) и стиху (Хомер, Есхил, Софокле, Еврипид...), као и дела савремених страних филозофа (Адлер, Дјурант, Јунг...). Објавио је и прегледне уџбенике из хеленске књижевности и етике.

Након његове изненадне смрти, његова супруга Зора М. Ђурић је завештала Одељењу за класичне науке један део његових књига (871 књ.), отворивши тако легат посвећен Милошу Ђурићу и његовом јединцу сину Растку, погинулом на Сремском фронту. Легат је несумњиво од великог значаја за класичну филологију, историју књижевности и философију.