Историја уметности
Не постоје подаци о траженом курсу.
План курса:
1. недеља предавање - Систем науке о уметности. Историјскоуметнички приступ
Историја уметности као најстарија и централна дисциплина науке о уметности. Преглед праксе историчара уметности: од искуства ка методима, од метода ка научности, откривање система науке о уметности. Кораци историје уметности ка мултидисциплинарности. Наука о уметности као систем наука. Мултидисциплинарност и интердисциплинарност. Литература: P. Frankastel, Umetnost i tehnika u 19. i 20. veku, Beograd 1964, 255-264 (о разним начинима научног приступања уметничком делу); П. Драгојевић, О посебним приступима у београдској школи историје уметности, семинарска публикација.
|
2. недеља предавање - Географски приступ у науци о уметности
Веза уметничког дела са свим деловима и видовима стварности, и уметничко дело као предмет свих наука.
Уметничко дело као израз географских чинилаца.
Настанак и развој географије уметности (главни заступници, основне књиге у историографији науке о уметности).
Карактеристике, методи и варијанте тог приступа; уметничка топографија.
Појмови везани за географију уметности.
О примени знања географије у пракси историчара уметности. |
3. недеља предавање - Антрополошки приступ у науци о уметности
Увод, веза са претходним поступком тумачења уметности: од географије до антропологије.
Дефиниција, настанак и развој антрополошког приступа уметности.
Карактеристике, појмови везани за тај приступ.
Подаци о примени знања из антропологије (културне, и физичке) у пракси историчара уметности. Литература: W. Worringer, Apstrakcija i uosećavanje. Prilog psihologiji stila, Bogovađa 1996 43-118.
|
4. недеља предавање - Психолошки приступ у науци о уметности (1)
Увод, веза са претходним приступом: од "дефинисања" човека, до људске психе као његове суштине.
Дефиниција, настанак и развој психолошких тумачења уметности (главни заступници у историографији науке о уметности).
Карактеристике, методи и варијанте приступа; психологија уметности и наука о уметности; психолошке теорије уметности и теорија уметности.
|
5. недеља предавање - Психолошки приступ у науци о уметности (2)
Појмови везани за психологију, употребљавани у науци о уметности.
Основно о могућностима примене знања и (евентуално) метода психологије у пракси историчара уметности.
Уметничко дело као израз психичких чинилаца. Литература: S. Frojd, Iz kulture i umetnosti, , (о Леонарду; о Микеланђеловом Мојсију);
E. Kris, Psihoanalitička istraživanja umetnosti, Beograd 1970;
R. Arnhajm, Umetnost i vizuelno opažanje. Psihologija stvaralačkog gledanja – Nova verzija, Beograd 1981;
L. S. Vigotski, Psihologija umetnosti, Beograd 1975.
|
6. недеља предавање - Технички и технолошки приступ тумачењу уметности
Увод, веза са претходним приступом: духовно и материјално у уметничком делу.
Дефиниција техничког тумачења уметности (главни заступници, важније књиге); значај у историји науке о уметности.
Карактеристике приступа, појмови.
О примени технолошких и техничких знања у пракси историчара уметности.
Уметничко дело као материјални предмет.
Литература: P. Frankastel, Umetnost i tehnika u 19. i 20. veku, Beograd 1964; M. Kraigher-Hozo, Slikarstvo, metode slikanja, materijali, Sarajevo 1991;Ž. Turinski, Slikarska tehnologija, Beograd 1990, 5-40, 45-71, 83, 99-102, 109, 111 .
|
7. недеља предавање - Археолошки приступ у науци о уметности
Увод, веза са претходним приступом: од материје у уметничком делу до дела као израза материјалне културе.
О настанку и развоју археологије.
Научност археолошких метода као значајан чинилац у развоју историје уметности.
Историја уметности и археологија, историја односа и могућности сарадње.
Уметничко дело као цивилизацијски предмет.
|
8. недеља предавање - Социолошки приступ у науци о уметности
Увод, веза са претходним приступом: од културе организације друштва које културу "производи".
Дефиниција, карактеристике, методи и варијанте социолошког приступа уметности. Социјална историја уметности. Социологија уметности. Псеудосоциологија.
Појмови везани за социолошко тумачење уметности.
О примени знања и метода социолошких истраживања у пракси историчара уметности; потребе и могућности сарадње са социолозима.
Уметничко дело као израз друштвених околности или као друштвени акт.
Литература: A. Hauzer, Socijalna istorija umetnosti i književnosti, Beograd 1966;
A. Hauzer, Sociologija umjetnosti, I-II, Zagreb 1986.
|
9. недеља предавање - Историјски приступ у науци о уметности
Увод, веза са претходним приступом: од структуре до развоја друштва.
Ликовност као предмет историјске науке и помоћних историјских дисциплина.
Питања везана за дефинисање историјских личности, догађаја и процеса.
Однос историје и историје уметности. Улога историјске науке у пракси историчара уметности. Историјско мишљење. Историја уметности као концепт.
Уметничко дело као израз или као део историјских догађаја.
|
10. недеља предавање - Информатички приступ у науци о уметности
Дефиниција. Карактеристике, методи и варијанте овог приступа.
Појмови по којима се препознаје. Основно о примени теорије информација у пракси историчара уметности. Проблеми на које с правом указује овај приступ. Недоумице које изазива у пракси. Питање дефинисања или вредновања уметности. Питање поузданости и променљивости коришћених формула. Проблеми мерљивости.
Литература: U. Eko, Kultura, informacija, komunikacija, Beograd 1973;
U. Eko (prir.) Estetika i teorija informacija, Beograd 1977, 7-30 (У. Еко), 51-55 (М. Бензе), 77-81 (Р. Арнхајм), 133-143 (Ф. Атнив), 199-232 (В. А. Зарецки).
|
11. недеља предавање - Математички приступ у науци о уметности
Дефиниција, карактеристике, препознатљиви појмови везани за овај приступ. Методи математичке анализе. Језик математике. Неопходност математизације. Могућности и ограничења математике у тумачењу уметничког стваралаштва. Математичко у настанку ликовних дела - историјска чињеница или начин мишљења тумача уметности. Примена математике у пракси историчара уметности; недоумице или неповерење које изазива. Литература: A. N. Vajthed, Nauka i moderni svet, Beograd 1976, 57-80 (математика као елемент у историји мишљења);
M. Koen - E. Najgel, Uvod u logiku i naučni metod, Beograd 1965, 1982, 301-309 (мерење); 313-331 (статистички метод).
|
12. недеља предавање - Семиотика у науци о уметности
Дефиниција, карактеристике, препознатљиви појмови овог приступа.
Могућности семиотичког тумачења ликовног дела.
Литература: B. A. Uspenski, Poetika kompozicije; Semiotika ikone, Beograd 1979, 249-275, 183-245;
Ch. Moris, Osnove teorije o znacima (1932), Beograd 1975, 17-19 (семиотика и наука), 64-66 (однос семиотичких наука), 66-70 (примена семиотике).
|
13. недеља предавање - Литерарни и уметнички приступ
Одлике тумачења ликовних дела књижевним или другим ликовним делима. Облици сазнања кроз уметност.
карактеристике, методи и варијанте приступа
појмови везани за те приступе
основно о примени у пракси; добре и лоше стране литерарности у тексту историчара уметности
Уметничко дело као појава недоступна научном тумачењу
Литература: В. Иго, Богородичина црква у Паризу, поглавља: «Богородичина црква», «Париз са висине», «Ово ће убити оно»; Есеји о уметности..., Нови Сад и Београд 1966, 337 и даље (Дучић, И.Секулић, В.Петровић, Андрић, Настасијевић, Р.Петровић, Давичо и други).
|
14. недеља - - ПРИПРЕМА ЗА ИСПИТ. Евалуација
Сабирање резултата које је студент постигао током курса. Разматрање главних садржаја курса и одговори на студентска питања. Упутства за испит.
Студентска евалуација курса. Литература: A. Hauzer, Filozofija povijesti umjetnosti, Zagreb 1963, 7-18;
P. Frankastel, Studije iz sociologije umetnosti, Beograd 1974, 25-54;
Л. Трифуновић, Од импресионизма до енформела, Београд 1992, 314-319.
|
15. недеља предавање - ИСПИТ
Усмени испит. Питања се извлаче са цедуљица. Пише се концепт одговора за свако питање, укупно до 15 минута. |
