Издавачка делатност - Таковски устанак – српске Цвети

ТАКОВСКИ УСТАНАК – СРПСКЕ ЦВЕТИ: О ЈАВНОМ ЗАЈЕДНИЧКОМ СЕЋАЊУ И ЗАБОРАВЉАЊУ У СИМБОЛИЧНОЈ ПОЛИТИЦИ ЗВАНИЧНЕ РЕПРЕЗЕНТАТИВНЕ КУЛТУРЕ

Мирослав Тимотијевић

Година издања: 2012.
Формат (cm): 28 cm
Број страна: 596

Књига коју нудимо читаоцима произашла је из дилема суочавања с прошлошћу, често називаних „кризом идентитета произвођача идентитета“, а усмерена је ка критичком разумевању историје про-извођења сећања и заборављања празника посвећених дану почетка борбе за ослобођење, стицања слободе и проглашавања независности. Ови празници су незаобилазан део симболичне политике модерних држава. Они бивају постављени у средиште званичних државних идентитетских структура, а у етатизованом тумачењу времена сагледавају се као почетак обнове, нулта тачка прошлости, дан поновног увођења нације у историју. Избор дана прослављања, уобличавање његовог значења и профилисање комеморативних форми представљали су сложен и дуготрајан напор усмерен на кон-ституисање структуре симболичне политике званичне репрезентативне културе, који је доследно утицао и на целокупан меморијски систем.

-------------------------

Студија проф. др Мирослава Тимотијевића припада мећугранској области Културе сећања која се у нас одскора развија и постепено захвата све више сродних дисциплина. Реч је о истраживању симболичне структуре историје сећања и заборављања Таковског устанка. Изнет јe исцрпан теоријски оквир, којим је у добро организованом излагању растумачено обиље занимљивог историјског материјала од половине 19. века до данас. Исцрпно је приказано место таковског топоса унутар званичног меморијалног система Кнежевине и Краљевине Србије и потоњих југословенских држава. Уверљиво је приказано како је национална српска држава производила организовано сећање ослањајући се на цркву, али и то да се ни историографија није лако одрицала привилегованог статуса произвођача званичног сећања.

Извод из рецензије проф. дp Toдopa Куљића


Мирослав Тимотијевић је редовни професор на Одељењу за историју уметности Филозофског факултета у Београду. Бави се изучавањем нововековне уметности и културе. Објавио је књиге Теодор Крачун 1748-1793 (1989), Црква Светог Георгија у Темишвару (1996), Српско барокно сликарство (1996), Катарина Ивановић (2004), ca Радмилом Михаиловић, Рађање модерне приватности. Приватни живот Cpбa у Хабзбуршкој монархији од краја 17. дo почетка 19. века (2006), Maнастир Крушедол, I-II (2008), Паја Јовановић - Paul Joanowitch (2009), Die Geburt der Modernen Privatheit. Das Privatleben der Serben in der Habsburgermonarchie vom Ausgang des 17. bis zum Beginn des 19. Jahrhunderts (2011), и Историја приватног живота у Срба од средњег века до савременог доба (2012), ca Марком Поповићем и Миланом Ристовићем. Објавио је и низ студија у стручним часописима.

↑↑↑