Услови уписа: завршене основне академске студије историје (240 ЕСПБ) или завршене основне студије историје у четворогодишњем трајању, у складу са условима утврђеним Статутом Универзитета и Факултета и положен пријемни испит. Студент који је завршио други студијски програм полаже диференцијалне испите у складу са студијским програмом и Статутом Факултета, и тек након тога полаже пријемни испит. Предуслови за упис је и базично познавање руског језика или других језика Источне Европе.

Услови за прелазак са других студијских програма у оквиру истих или сродних области студија: Студент може прећи са других програма мастер академских студија на овај програм уколико положи диференцијалне испите које утврђује Веће Одељења за историју на основу увида у садржај студијског програма са којег прелази. Процедура преласка утврђена је Статутом Факултета. Начин избора предмета из других студијских програма: Студент бира предмете из других студијских програма у складу са одредбама Правилника о пријављивању предмета Факултета.

Начин избора предмета из других студијских програма: Студент бира предмете из других студијских програма у складу са одредбама Правилника о пријављивању предмета Факултета.

Листа обавезних и изборних студијских подручја, односно предмета, са оквирним садржајем: Студијски програм Мастер историје – руске студије структуиран је тако да током првог семестра студент похађа наставу из пет изборних предмета, док се у другом семестру његова активност изражава кроз студијски истраживачки рад, који је у функцији израде завршног рада. Изборни предмети су груписани на пет изборних позиција. (После назива сваке групе изборних предмета у загради је наведен број ЕСПБ који студент треба да оствари полагањем предмета понуђених у оквиру одговарајуће групе). Прву чине четири теоријско-методолошка предмета чији је циљ усвајање методолошких знања и вештина специфичних за поједине уже области у оквиру историје Русије и Источне Европе: источнословенске државе и њихови суседи X-XVII века, Руска империја (XVIII век – 1917), Совјетска Русија и социјалистичке државе (1917-1991), Источна Европа после пада комунизма (1991 – XXI век) као и један источноевропски језик (препоручљив за студенте са недовољним базичним познавањем руског језика или за студенте са базичним познавањем руског језика и интересовањем за регионалне студије, у зависности од кадровских, просторних, техничких и других могућности). На преостале четири позиције груписани су предмети који својим хронолошким, просторним и тематским опсегом омогућавају студентима да се определе у складу са својим интересовањима за одређену област историје. Заступљени су предмети чији је садржај везан за друштвену и политичку историју Русије, Пољске, Финске, Украјине, Белорусије, Литваније, Летоније, Естоније, Грузије, Азербејџана и Јерменије, и то средњег века, модерног и савременог доба, помоћне историјске науке и историјску географију. Студент такође има могућност да путем избора одговарајућих предмета продуби своје разумевање историје српског народа – од средњег века до савременог доба. У хронолошким и просторним оквирима одређеним садржајем предмета, суочава се са научним проблемима из политичке, друштвене и културне историје. На тај начин студент стиче основу за практични научноистраживачки процес и самостално писање научноистраживачког рада. Студијским програмом је предвиђена могућност избора предмета из студијских програма мастер академских студија других студијских група Факултета. Други семестар мастер академских студија историје намењен је изради завршног мастер рада. Студент се кроз консултативну наставу са ментором упознаје са методологијом научног истраживања и писменог и усменог саопштавања резултата научноистраживачког рада, односно оспособљава да примењује стечена знања и вештине у приступу одабраној теми. Бодовна вредност предмета исказана је у складу са Европским системом преноса бодова (ЕСПБ). Сваком од пет предмета на овом нивоу студија додељено је 6 ЕСПБ, тако да савлађивањем градива из свих предмета и полагањем испита студент остварује 30 ЕСПБ у првом семестру. Рад студента у другом семестру изражава се кроз студијски истраживачки рад у укупном обиму од 10 ЕСПБ, док сам завршни рад носи 20 ЕСПБ. Бодовна вредност завршног рада исказана у ЕСПБ: Програмом мастер академских студија историје предвиђена је бодовна вредност завршног мастер рада у обиму од 20 ЕСПБ, док је студијском истраживачком раду студента, који се реализује у другом семестру, додељено 10 ЕСПБ.
У оквиру академске делатности у оквиру наставе студијског програма Мастер историје – руске студије планира се да се са партнерским установама у Русији и другим земљама у Источној Европи организује размена студената (1-2 студента годишње са обезбеђеним стипендијама). У настави се планира размена стручњака за историју Русије и Источне Европе који ће помогати у проширивању оквира изборних предмета.

Компетенције: Савладавањем програма мастер академских студија историје Мастер историје – руске студије студент стиче следеће опште компетенције: за самостално разумевање друштвених појава у историји Источне Европе и у односима између Русије, других држава Источне Европе и појединих држава Балкана, прецизну дистинкцију узрока и последица историјских догађаја, културних феномена и цивилизацијских достигнућа, вредновање историјских података и њихово правилно смештање у одговарајући историјски контекст и друштвено-културну средину; самостално сагледавање и проучавање широког спектра друштвених, историјских и културних појава, њихово стручно истраживање и повезивање са резултатима хуманистичких наука и некадашњим и савременим политичким околностима. Мастер историје – руске студије је компетентан да учествује у базичним научним истраживањима и да самостално спроводи проучавања друштвених и политичких феномена у прошлости и садашњости Русије и других држава Источне Европе у свим њиховим појавним облицима, да уочава повезаност између догађаја, појава и културних стремљења и да разуме вишеслојност историјског развоја и његове последице у савременом времену. Предметно-специфичне компетенције које мастер историје стиче јесу: примена знања о појединим историјским епохама, некадашњим државама и друштвима, начинима размишљања карактеристичним за одређени простор, време или групу; примена разумевања историјских феномена; истраживање и упоређивање са подацима којима располаже савремена историјска наука. Оспособљен је да прати методолошке и теоријске новине у специфичним областима историјске науке и да сагледава развој струке; да активно примењује и саопштава своја знања у разним образовним, научним, културним и уметничким установама и да доприноси бољем разумевању појединих историјских периода, али и укупне историјске традиције и културног наслеђа.