Etnologija i antropologija

Курс:
Етнологија балканских друштава (осн.)
Предавачи: др Иван Ковачевићредовни професор
др Бојан Жикићредовни професор
др Војислав Станимировићванредни професор
др Владимира Илићдоцент
обавезни курс
Број бодова: 6.00
Садржај курса: Теоријска настава обухвата приступе који се заснивају на анализи слика, представа, митова и наратива уз помоћ којих се конструише претпостављена другост Балкана у односу на Европу. Анализују се како различити типови европских дискурса о карактеристикма региона, тако и локалне варијанте оријентализма и балканизма, уз помоћ којих се успостављају унутрашње симболичке хијерархије између балканских нација и држава. Имаголошки и наративистички приступи се затим пореде са приступима којима је циљ да утврде балканске „реалије“ уочљиве у различитим областима: географији, наслеђима, традицијама, цивилизацијама, менталитетима или историјским процесима. Практична настава кроз студентске радионице обрађује главне друштвене институције које су се на просторима Балканског полуострва развијале кроз сталну интеракцију локалних сеоских заједница и регионалних, односно глобалних политичких и економских поредака.
Циљ изучавања курса: Усвајање информација о друштвеним склоповима, процесима, институцијама, облицима понашања, вредностима, нормама и идентитетима који су у различитим временским периодима карактерисали балканска друштва.
Предуслови за полагање: Студенти морају да имају испуњен услов за упис одговарајуће године студија.
Облици наставе: Настава се остварује кроз предавања, вежбе, студентске радионице и приказивање различитих врста визуелних материјала.
Литература и извори података:
Општа обавезна литература
С. Новаковић: Село, Београд, 1943.
M. Mazower, The Balkans, Phoenix Press, London, 2001.
K. Kazer: “Balkanski patrijarhat – istorijat i rasprostranjenost jednog kulturnog obrasca”, у: исти, Porodica i srodstvo na Balkanu, Beograd, 2002, 65-172.
L. Wolff: Inventing Eastern Europe. The Map of Civilisation on the Mind of the Enlightenment, Stanford, 1994, 1-194, 284-374.
Dž. M. Halpern, Srpsko selo - Društvene i kulturne promene u seoskoj zajednici (1952 -1987), Beograd, 2004.
Т. Тарановски: Историја српског права у немањићкој држави, Београд, 2002, 5-115.
L.S. Stavrianos: “Zemlja i ljudi”,“Osmanske institucije”, “Balkansko poluostrvo pod osmanskom vladavinom” у: исти, Balkan posle 1453. godine, Equilibrium, Beograd, 2005, 3-17, 81-93, 94-111.
M. Todorova, “Uvod. Balkanizam i orijentalizam: različite kategorije?”, Imaginarni Balkan, Beograd: Biblioteka XX vek, 1999, 15-44.
T. Stojanović: Društvo, у: исти, Balkanski svetovi. Prva i poslednja Evropa, Equilibrium, Beograd, 1997, 151-222.
Општа допунска литература
M. Todorova, “‘Balkan kao samoodređenje”, Imaginarni Balkan, Beograd: Biblioteka XX vek, 1999, 73-112.
M. Hercfeld, “Šta je kulturna intimnost”, Kulturna intimnost, Beograd: Biblioteka XX vek, 2004, 17-67.
M. Živković: “Nešto između: simbolička geografija Srbije”, Filozofija i društvo XVIII, 2001, 73-110.
S. Jansen: “Svakodnevni orijentalizam: doživljaj Balkana/Evrope u Beogradu i Zagrebu”, Filozofija i društvo XVIII, 2001, 33-71.
M. Todorova: “Balkan: Realia- Qu’est-ce qu’il y a hors de texte?”, у: Imaginarni Balkan, Beograd: Biblioteka XX vek, 1999, 277-315.
H. Mendras: Seljačka društva, Zagreb, 1986, 27-35, 107-127.
E.Wolf: Peasants, New Jersey, 1966, 1-17.
С. Новаковић: Село, Београд, 1943, 7-83.
Н. Павковић: Друштвена организација у Срба, Гласник Етнографског музеја 44, Београд, 1980, 147-162.
Н. Павковић: “Село као обредно-религијска заједница”, Етнолошке свеске I, Београд, 1978, 51-65.
N. Pavković: “Pleme u istoriji jugoslovenskih naroda”, Sociološki leksikon, Beograd, 1982, 448-451.
Н. Павковић: “Теоријски оквири проучавања обичајног права у југословенској правној етнологији”, Етнолошки Преглед 17, Београд, 1982, 123-141.
Н. Павковић: “Правни обичај”, Зборник Етнографског музеја 1901-2001, Београд, 2001, 351-358.
A. Milić: “Srodstvo”, у: иста, Sociologija porodice. Kritika i izazovi, Čigoja, Beograd, 2001, 100-112.
Р. Ракић: Терминологија сродства у Срба, Београд, 1991.
З. Ивановић: “На кога личе деца: сродство код Срба и принципи перцепције сличности међу сродницима”, Етнографски институт САНУ, Посебна издања 48, 375-408.
Р. Ракић: “Кумство у православних Југословена као социјално-структурни облик”, Етнолошки преглед 10, Цетиње, 1972.
Н. Павковић: “Брак”, у: Лексикон српског средњег века, Knowledge, Београд, 1999, 60.
A. Milić: “Brak”, у: Sociologija porodice. Kritika i izazovi, Čigoja, Beograd, 2001, 113-130.
В. Богишић: “О облику званом инокоштина”, у: Правни чланци и расправе, Београд, 1927.
М. Филиповић: “Кућна задруга”, у: Човек међу људима, Београд, 1991, 3-17.
B. S. Denitch: “Spol i moć na Balkanu”, Etnološki pregled 22, 1986, 85-98.
P. Šarčević: “Tobelija: Female-to-Male Cross-Gender Role in the 19th and 20th Century Balkans”, у: K. Kaser, M. Jovanović and S. Naumović, eds., Between the Archives and the F
Ж. Требјешанин: Представа о детету у српској култури, Српска књижевна задруга, Београд, 1991, 213-299.
З. Карановић: “Свадба и дар, или дијалог који траје”, у: Домети, пролеће-лето 1992, тематски двоброј 68-69 (Поетика дара и даривања у југословенским књижевностима), Сомбор, 116-149.
М. Филиповић: “Званица или узов, установа узајамног гошћења”, у: Човек међу људима, Београд, 1991, 154-190.
K. Rot: “Buržoaska kultura i građansko društvo u jugoistočnoj Evropi. Prilog debati o modernizaciji”, у: исти, Slike u glavama. Ogledi o narodnoj kulturi u jugoistočnoj Evropi
I. Čolović: “Selo i grad u delu Tihomira Đorđevića”, у: исти, Politika simbola, Radio B92, Beograd, 1997, 109-118 (или исти текст из другог издања књиге у едицији Biblioteka X
K. Rot: “Kako izaći na kraj s prošlošću? Otomansko nasleđe u jugoistočnoj Evropi”, у: исти, Slike u glavama. Ogledi o narodnoj kulturi u jugoistočnoj Evropi, XX vek,
П. Марковић: “Теорија модернизације и њена критичка примена на међуратну Југославију и друге источноевропске земље, Годишњак за друштвену историју, Година I, Свеска 1, Београд, 1994, 11-34.
С. Наумовић: “Устај сељо, устај роде: Симболика сељаштва и политичка комуникација у новијој историји Србије”, Годишњак за друштвену историју, Година II, Св. 1, Београд, 1995, 39-63.
Г. Ђерић: “Свакодневне дискурсивне праксе о особинама народа и важности националног идентитета”, у: Пр(а)во лице множине. Колективно самопоимање и представљање: митови, карактери менталне мапе и стере
I. Kronja, “Definicija turbo-folka kao muzičkog pravca”, “Uslovi za nastanak i održanje turbo-folka”, “Obeležja i značenja turbo-folk stila”, Smrtonosni sjaj. Masovna psihologija i
M. Đurković: “Razmatranja o ‘turbo-folku’”, у: исти, Diktatura, nacija, globalizacija, Institut za evropske studije, Beograd, 2002, 205-227.
K.E. Fleming: “Orijentalizam, Balkan i balkanska istoriografija”, Filozofija i društvo XVIII, Beograd, 2001, 11-32.
D. Noris, “Konstruisanje Balkana”, и “Tekstualne reprezentacije”, у: Balkanski mit, Beograd: Geopoetika, 2002, 13-29, 31-68.
Н. Павковић: “Етнолошка концепција наслеђивања”, Етнолошке свеске IV, Београд, 1982.
М. Влајинац: Моба и позајмица, Српски етнографски зборник 44, Београд, 1924, 19-47, 106-135 и 233-236.
T.P. Vukanović: Selo kao društvena zajednica kod Srba s naročitim osvrtom na Sretečku župu u APKM, Poseban otisak iz Glasnika Muzeja Kosova i Metohije, Priština, 1965.
D. Chirot: “The Romanian Communal Village: An Alternative to the Zadruga”, у: R.F. Byrnes (ed.), Communal Families in the Balkans: The Zadruga, University of Notre Dame Press, Notre Dame-London, 1976,
Т. Ђорђевић: “Село као друштвена заједница за време прве владе кнеза Милоша”, Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор, II, Београд 1922, 129-138.
Н. Павковић: “Друштвени значај традиционалних годишњих сајмова”, Етнолошки Преглед 10, Цетиње, 1972.
Д. Драгојловић: “Институција колективне одговорности код балканских Словена у средњем веку”, Обичајно право и самоуправе на Балкану и у суседним земљама, Београд, 1974.
С. Бојанин: “Представе о празнику и празнично понашање у средњовековној Србији”, Годишњак за друштвену историју, Година , Свеска 3, 2001, 179-204.
М. Прошић-Дворнић: “Покладни ритуал на примеру шумадијске варијанте покладних игара”, у: Фолклорни театар у балканским и подунавским земљама, САНУ/Балканолошки институт, Посебна издања књ. 21, Београд
Н. Павковић, С. Наумовић: “Faşancu la Grebenaţ: Фолклоризам, симболичке стратегије и етнички идентитет румунске националне мањине у Банату, у: Положај мањина у Савезној Републици Југославији
Ј. Ердељановић: “Неке црте у формирању племенског друштва код динарских Срба”, Гласник Српског географског друштва књ. V, Београд, 1921.
B Đurđev: “Postanak brdskih, crnogorskih i hercegovačkih plemena”, Zgodovinski časopis XIX-XX, Ljubljana, 1965-1966.
N. Pavković: “On the problem of secondary archaism among the South Slavs”, у: K. Kaser, M. Jovanović and S. Naumović, (Eds.), Between the Archives and the Field. A Dialogue on Historica
И. Јелић: Крвна освета и умир у Црној Гори и Северној Албанији, Београд, 1926.
K. Bem (C. Boehm): Krvna osveta u Crnoj Gori, CID, Podgorica, 1998
M. Todorova: “Situating the family of Ottoman Bulgaria within the European pattern”, History of the Family, Vol. 1 Issue 4, 1996, 443-460.
E. A. Hammel: “Uticaj društvene i geografske pokretljivosti na stabilnost srodničkih sistema, primer iz Srbije”, Etnološki pregled 22, 1986, 73-84.
М. Митерауер: Породични контекст: Балкан у поређењу са Европом, у: Кад је Адам копао, а Ева прела: Историјско-антрополошки огледи из прошлости европске породице, Београд, УДИ, 2001, 129-155.
А. Вулетић: “Сеоска породица”, у: Породица у Србији средином 19. века, Историјски институт/ ЈП Службени гласник, Београд, 2002, 29-102.
В. Поповић: “Задруге (теорије и литература)”, Гласник Земаљског Музеја, Сарајево, 1921-1922.
D. Rihtman-Auguštin: Struktura tradicijskog mišljenja, Zagreb, 1984, 7-21, 26-29, 165-189.
В. Станимировић: “Развој мираза у српској традицијској култури XIX и XX века”, “Раширеност мираза на Балкану у и почетком века”, “Однос мираза и сродних института обичајног права”, “Функције мираза”,
С. Златановић: “Савремена свадба”, у: Свадба – прича о идентитету, ЕИ САНУ, Посебна издања књ. 47, Београд, 2003, 101-159.
Ж. Требјешанин: “Мушко-женски односи у српској традицијској култури”, у: Б. Јовановић, ур., Мушкарац и жена, Гутенбергова галаксија, Београд, 2001, 187-199.
M. Jovanović, S. Naumović, (Eds.): Gender Relations in South Eastern Europe: Historical Perspectives on Womanhood and Manhood in the 19th and 20th Century, Zur Kunde Südosteuropas - Ba
S. Naumović, M. Jovanović, (Eds.): Childhood in South Eastern Europe: Historical Perspectives on Growing Up in the 19th and 20th Century, Zur Kunde Südosteuropas - Band II/28, Udruž
З. Карановић: “Свадбени ритуал као механизам санкционисања и потчињавања моћи жене”, ГЕИ САНУ, књ. XLII, Београд, 1993, 15-26.
P. Berk: “Reciprocitet” и “Patronat i korupcija”, у: исти, Istorija i društvena teorija, Equilibrium, Beograd, 2002, 76-78, 78-82.
C. A. Gregory: “Exchange and Reciprocity”, u: T. Ingold, ed., Companion Encyclopedia of Anthropology, London and New York, 1994, 911-939.
M. Prošić-Dvornić: “At the Crossroads of Europe and the Orient: The Change of Internal City Structure in the XIX Century Belgrade”, Etnološki pregled 26, Beograd, 1990.
A. Kiossev: Plovdiv: The Text of the City vs. the Texts of Literature, NEXUS Research Project, Sofia, 2003.
Gradovi u hrišćanskoj i muslimanskoj usmenoj epici. CD-rom u izdanju Balkanološkog instituta SANU.
А. Митровић: “Европеизација и/или модернизација (десет теза)”, Годишњак за друштвену историју, Година I, Свеска 2, 1994, 143-145.
M. Bogdanović: “Modernizacijski procesi u Srbiji u XX veku”, u: Srbija u modernizacijskim procesima XX veka, Beograd, 1994, 35-58.
D. Stojanović: “Recepcija ideala slobode, jednakosti i bratstva kod srpske elite početkom 20. veka”, у: Srbija u modernizacijskim procesima 19. i 20. veka, 3 Uloga elita, Beograd, 2003, 73-1
В. Велмар-Јанковић: Поглед с Калемегдана. Оглед о београдском човеку, Београд, 1992.
I. Čolović: “Skerlić, ‘Sveslavija’ i ‘truli zapad’”, у: исти, Politika simbola. Ogledi o političkoj antropologiji, Beograd: Radio B92, 1997, 87-95 (или исти текст из другог издања
M. van de Port: “Fini ljudi: a Balkan Bourgeoisie”, у: Gypsies, Wars, and Other Instances of the Wild. Civilisation and Its Discontents in a Serbian Town, Amsterdam, AUP, 1998, 37-66.
E. Gordy: “The Destruction of Musical Alternatives”, у: The Culture of Power in Serbia. Nationalism and the Destruction of Alternatives, University Park, 1999, 103-164.
M. Kolin: This is Serbia Calling. Rokenrol radio i beogradski pokret otpora, Beograd, 2001.
W. Bracewell and A. Drace-Francis: “South-Eastern Europe: History, Concepts, Boundaries”, Balkanologie 3 (2), 1999, 48-66.
E. Said: Orientalism, London, 1995 (1978), 1-110, 201-354.
J.G. Carrier: “Occidentalism: the world turned upside-down”, American Ethnologist, 1991, 195-212.
D. Angelov: “The Making of Byzantinism”, 1-10.
M. van de Port: “‘It Takes a Serb to Know a Serb’.Uncovering the roots of obstinate otherness in Serbia”, Critique of Anthropology, Vol. 19 (1), 7-30.
M. Bakić-Hayden: “Nesting Orientalisms”, Slavic Review, Vol. 54 No. 4 (Winter 1995), 917-931.
M. van de Port: “On Mud and Gypsies, or On People and the World as they Simply Are”, in: Gypsies, Wars and Other Instances of the Wild. Civilisation and its Discontents in a Serbian Town, Amsterdam, 1
D. Rihtman-Auguštin: “Zašto i otkad se grozimo Balkana”, у: Ulice moga grada, Beograd: Biblioteka XX vek, 211-236.
Ј. Цвијић: “Географски утицаји и интервенција друштвених елемената” (Прва књига, Трећи део), у: исти, Балканско полуострво и јужнословенске земље. Основи антропогеографије, Завод за издавање уџбеника
J.B. Allcock: “Introduction”, “Balkan Societies in the Modern World”, у: исти, Explaining Yugoslavia, Hurst & Company, London, 2000, 13-26.
G. M. Foster: “Peasant Society and the Image of Limited Good”, American Anthropologist 67, 1963, 293-315.
T. Longinović, "Vampire as Metaphor", Vampires Like Us: Writing Down the Serbs, Belgrade Circle, Belgrade, 2005, 29-63.
Ђ. С. Костић, ур., Са бедекером по Југоисточној Европи, Београд, 2005.
М. Ристовић, Балкан и Србија у немачким сатиричним часописима 1903-1918, Чигоја, Београд, 2003.
S. Jansen, „Kultura protiv primitivizma“, Antinacionalizam, Beograd: Biblioteka XX Vek, 2005, 109-167.
S. Naumović, “The Social Origins and Political Uses of Popular Naratives on Serbian Disunity”, Filozofija i društvo XVI, 2005, pp. 65-104.
S. Markovich, British Perceptions of Serbia and the Balkans 1903-1906, +Dialogue, Paris, 2000, 90-116.
V. Clark, "The Serbs", in: Why Angels Fall. A portrait of Orthodox Europe from Byzantium to Kosovo, Macmillan, London, 2000, 47-101.
H. Mendras: Seljačka društva, Zagreb, 1986, 27-35, 107-127.
Фолклорни театар, Балканолошки институт САНУ, Београд, 1984, 143-158.
Д. Антонијевић, "Калушари", у: исти, Ритуални транс, Балканолошки институт САНУ, Београд, 1990,189-267.
М. Бахтин, "Народно-празничне форме...", у: исти, Стваралаштво Франсоа Раблеа и народна култура средњега века и ренесансе, Нолит, Београд, 1978, 213-294.
A. Gurevič, "Seljaci i sveci", u: isti, Problemi narodne kulture u srednjem veku, Grafos, Beograd, 1987, 70-129.
J. Dittmer, "Dracula and the Cultural Construction of Europe", Connotations 12.2-3, (2002/2003), 233-48.
E. Coundouriotis, "Dracula and the Idea of Europe", Connotations 9.2, (1999-2000), 143-159.
B. Jezernik, Divlja Evropa, XX Vek, Beograd, 2007.
↑↑↑