|
Етнографски филмови из Ровиња у Београду + филможур
Драги љубиљељи визуелне антропологије и документарног филма,
Колектив "Византроп" и Центар за Визуелну Антропологију - ВАЦ вас позива на
пројекцију три кратка филма, који су снимљени у оквиру филмске радионице у
Клуб студио Кућица (Булевар Деспота Стефана 117, испод Панчевачког моста) у
четвртак 16.маја у 19 часова."Ровињ - град активизма" за време једанестог
издања ЕТНОФИЛм фестивала у Ровињу. Филмови су рађени у коопродукцији са
Етнографским музејом Истре
Након пројекције, Миклош Барна Липковски ће пуштати електро, грув, фанк и драмнбејс музику.
Синопсиси филмова:
"Ровињ - град активизма"
Аутори: Александар Томаш, Реља Пекић, Миха Поредош
"Ровињ - град активизма" је био прави антрополошки и етнографски изазов.
Имагинација је била главни алат за ауторе ове етнофикције.
Протагонисти су двоје младих људи, Матеа и Паоло, који кроз своје нарације
представљају свој град из двије супротне перспективе. Ровињ изгледа као
туристичка мека, у којој активизам, иако маргинално, и даље заузима мјесто.
Филм отвара питања која су важна како за појединце тако и за локалну
заједницу.
"Је л’ смо ту?"
Аутори: Нина Младеновић, Анђела Достанић и Емилија Бошковић
Бележећи свакодневницу у Друштву особа са инвалидитетом, у Ровињу, у
Хрватској, филм прати функционисање једне невладине организације. Удружење
која је настало 1999. године данас је једина организација у Ровињу која
пружа полудневни боравак младима са различитим облицима инвалидитета, као и
одгојно-образовне и рехабилитацијске програме, и креативне и
социјализацијске радионице. Друштво сачињава неколико жена које се боре за
видљивост особа са инвалидитетом и социјалну инклузију. Пратећи дводневне
активности у Друштву, филм настоји да прикаже динамику односа радница и
корисница Друштва, и уједно да лоцира ову институцију унутар ширих
друштвених структура пост-социјалистичке државе.
"Све је у најбољем реду"
Аутори: Вигор Вукотић, Хелена Обајдин, Зринка Бреглец
Филм приказује ставове становника Ровиња о околишу у којем и с којим живе.
Такођер, нагласак је и на њиховом генералном поимању добробити за
заједницу, односно концепцији освијештеног активног грађанина који промишља
своју заједницу изван искључиво оквира профита и туризма. Притом нам је
галеб као лајтмотив послужио истовремено (и парадоксално) као симбол
истарских туристичких градића, али и као симбол деидеализације и
демитологизације истарске обале изван сезонског туристичког контекста, а у
смислу неадекватног функционирања одрживог развоја.
Након сваког филма, уследиће дискусија са ауторима.
|
