Filozofija

Курс:
Теорија сазнања II (осн.)
У оквиру предмета: Теорија сазнања II
Предавачи: др Живан Лазовићредовни професор
др Машан Богдановскидоцент
др Александра Зорићдоцент
Јелена Мијић
обавезни курс
Број бодова: 7.00
Садржај курса: У првом делу курса анализира се класичне дефиниције знања као оправданог истинитог веровања, разматрају њене предности и тешкоће са којима се суочава (гетијеовска критика) и скицирају неки савремени покушаји побољшања те дефиниције. Највише пажње поклања се трећем, епистемичком услову: оправдању, тачније, излажу се најзначајније теорије сазнајног оправдања. Коначно, посебно место заузима и натуралистички приступ теорији сазнања. У другом делу курса бавимо се основним садржинским проблемима, пре свега разним схватањима о природи, структури и облицима људског знања. На вежбама студенти, након саопштења која сами припремају на основу обрађене литературе, кроз дискусију у којој им помаже асистент додатно разјашњавају проблеме и идеје са којима су упознати на предавањима.
Циљ изучавања курса: Упознавање са основним појмовним и супстантивним проблемима теорије сазнања, тј. са најутицајнијим традиционалним и савременим филозофским схватањима знања и сазнајног оправдања, као и са кључним питањима која се тичу порекла, природе и структуре људског знања.
Предуслови за полагање: Нема посебних предуслова
Облици наставе: Предавања и вежбе.
План курса:

1. недеља
предавање - Знање схваћено као истинито оправдано веровање
Литература: Платон, Теетет, 201а-210д.

1. недеља
вежбе - Знање схваћено као истинито оправдано веровање

2. недеља
предавање - Проблеми класичне дефиниције знања
Литература: Гетије, Е., “Да ли је оправдано истинито веровање знање?”, у зборнику Свест и сазнање.

2. недеља
вежбе - Проблеми класичне дефиниције знања

3. недеља
предавање - Покушаји побољшања класичне дефиниције знања
Литература: Данси, Џ., Увод у савремену епистемологију, Плато, Београд, 2007.

3. недеља
вежбе - Покушаји побољшања класичне дефиниције знања

4. недеља
предавање - Проблеми регреса у оправдању
Литература: Лазовић, Ж., О природи епистемичког оправдања, Београд: ФДС, 1994

4. недеља
вежбе - Проблеми регреса у оправдању

5. недеља
предавање - Интернализам
Литература: Лазовић, Ж., О природи епистемичког оправдања, Београд: ФДС, 1994, гл. 2.

5. недеља
вежбе - Интернализам

6. недеља
предавање - Екстернализам
Литература: Лазовић, Ж., О природи епистемичког оправдања, Београд: ФДС, 1994.

6. недеља
вежбе - Екстернализам

7. недеља
предавање - Теорија о базичним веровањима: класичне верзије
Литература: Грахек, Н., “Непогрешивост и чулно опажање”, Филозофске студије, XИИИ (1981), стр. 3-47

7. недеља
вежбе - Теорија о базичним веровањима: класичне верзије

8. недеља
предавање - Теорија о базичним веровањима: некласичне верзије
Литература: Лудвиг Витгенштајн, Филозофска истраживања, О извесности

8. недеља
вежбе - Теорија о базичним веровањима: некласичне верзије

9. недеља
предавање - Кохерентистичка теорија оправдања
Литература: Бредли, Ф. “Истина и кохеренција”, Тхеориа

9. недеља
вежбе - Кохерентистичка теорија оправдања

10. недеља
предавање - Натуралистичка епистемологија
Литература: Хегел, Г.В.Ф., Феноменологија духа, “Увод”. Квајн, В.В., “Натуралистичка епистемологија”, Тхеориа, 1 (1991), стр. 69-81. Страуд, Б., “О смислу натуралистичке епистемологије”, Тхеориа, И (1991), стр. 83-97

10. недеља
вежбе - Натуралистичка епистемологија

11. недеља
предавање - Априорно и апостериорно знање
Литература: Хјум, Д., Истраживања о људском разуму, гл. ив, одељ. 1-2. Лајбниц, Г., Нови есеји о људском разуму, књ. ИВ, гл. 2. Кант, И., Критика чистог ума, “Увод”, одељ. ив-в; “Друга аналогија искуства”. Квајн, В.В., “Две догме емпиризма” (фотокопија) Грајс, Х.П., и Стросн, П.Ф., “У одбрану једне догме” (фотокопија) Крипке, С., “Идентитет и нужност”, у зборнику Огледи о језику и значењу (Београд: ФДС, 1992), стр. 61-81.

11. недеља
вежбе - Априорно и апостериорно знање

12. недеља
предавање - Аналитички и синтетички судови

12. недеља
вежбе - Аналитички и синтетички судови

13. недеља
предавање - Синтетички судови а приори
Литература: Хјум, Д., Истраживања о људском разуму, гл. ив, одељ. 1-2. Лајбниц, Г., Нови есеји о људском разуму, књ. ИВ, гл. 2. Кант, И., Критика чистог ума, “Увод”, одељ. ив-в; “Друга аналогија искуства”. Квајн, В.В., “Две догме емпиризма” (фотокопија) Грајс, Х.П., и Стросн, П.Ф., “У одбрану једне догме” (фотокопија) Крипке, С., “Идентитет и нужност”, у зборнику Огледи о језику и значењу (Београд: ФДС, 1992), стр. 61-81.

13. недеља
вежбе - Синтетички судови а приори

14. недеља
предавање - Нужни апостериорни судови

14. недеља
вежбе - Нужни апостериорни судови
Литература: Хјум, Д., Истраживања о људском разуму, гл. ив, одељ. 1-2. Лајбниц, Г., Нови есеји о људском разуму, књ. ИВ, гл. 2. Кант, И., Критика чистог ума, “Увод”, одељ. ив-в; “Друга аналогија искуства”. Квајн, В.В., “Две догме емпиризма” (фотокопија) Грајс, Х.П., и Стросн, П.Ф., “У одбрану једне догме” (фотокопија) Крипке, С., “Идентитет и нужност”, у зборнику Огледи о језику и значењу (Београд: ФДС, 1992), стр. 61-81.

15. недеља
предавање - Рекапитулација
Литература: Дејвид Хемлин, Теорија сазнања, Јасен, Никшић 2002.

15. недеља
вежбе - Рекапитулација
↑↑↑