Filozofija

Курс:
Историја филозофије IVa (Савремена аналитичка филозофија) (осн.)
Предавачи: др Мирослава Трајковскиванредни професор
др Андреј Јандрићдоцент
др Моника Јовановићдоцент
др Душко Прелевићванредни професор
обавезни курс
Број бодова: 7.00
Садржај курса: Преглед развоја и међусобне повезаности значајних филозофских идеја које су се јављале у периоду од друге половине деветнаестог века до последњих деценија двадесетог века, представљених кроз приказ филозофских становишта мислилаца (Перс, Џејмс, Фреге, Хусерл, Расел, рани Витгенштајн, Карнап, Рајл, касни Витгенштајн, Остин и Квајн) чија су дела обележила овај период.
Циљ изучавања курса: Пратећи континуирани след филозофских идеја и становишта студент треба да стекне увид у настанак и развој аналитичке филозофије.
Предуслови за полагање: Услов за полагање испита: кандидат мора да је положио све претходне Историје филозофије филозофије (од Историја филозофије 1а до Историје филозофије 3б)
Облици наставе: Поред курса Преглед филозофских идеја од Перса до Квајна који држи доц. др Мирослава Анђелковић, специјалистички курс држаће и проф. др Милош Арсеније
План курса:

1. недеља
предавање - Прагматизам Ч. С. Перса
- Прагматичка максима - Прагматичко схватање истине - Индекс, икона, симбол - Перс о мисли као знаку

2. недеља
предавање - Неутрални монизам В. Џејмса
- В. Џејмс као прагматиста - Веза Џејмсовог схватања искуства и Хусерловог појма хоризонта

3. недеља
предавање - Брентано и Хусерл о интенционалности
Проблем конституције

4. недеља
предавање - Фреге и Хусерл о појму броја
Проблем психологизације

5. недеља
предавање - Фреге о егзистенцији
- Егзистенција као предикат другог реда - Искази идентитета

6. недеља
предавање - Раселов логички атомизам
- Критика идеализма - Проблем непостојећих објеката

7. недеља
предавање - Витгенштајново схватање језика као слике света
- Онтологија Tractatusa - О разлици између онога што се може рећи и онога што се може само показати

8. недеља
предавање - Филозофија Бечког круга
- Утицај Витгенштајна - Карнапов логички позитивизам

9. недеља
предавање - Рајл о миту духа у машини
- Схватање филозофије као појмовне географије - Критика дуализма

10. недеља
предавање - Витгенштајн као филозоф обичног језика
- Витгенштајн о језичким играма - Витгенштајн о правилима

11. недеља
предавање - Остинова разлика између перформатива и констатива
- Теорија говорних чинова - Локуциона,илокуциона и перлокуциона снага исказа

12. недеља
предавање - Квајнова критика емпиризма
- Критика дистинкције аналитичко/синтетичко - Дијем-Квајнова теза - Натурализована епистемологија

13. недеља
предавање - Преглед пређеног градива
-
Литература и извори података:
Општа обавезна литература
Ч. С. Перс, Изабрани списи (приредио Р. Констатиновић), БИГЗ, Београд, 1993, 49-72, 161-189.
В. Џемс, Прагматизам и Есеји о радикалном емпиризму, Космос, Београд, 1940, 113-134, 195-220.
G. Frege, Osnove aritmetike i drugi spisi, Kruzak, Zagreb, 1995, 13-135, 167-211.
Б. Расел, Филозофија логичког атомизма, Издавачка књижарница Зорана Стојановића, Сремски Карловци, 2007, 45-170.
L. Vitgenštajn, Tractatus logico-philosophicus, Veselin Masleša, Sarajevo, 1987
Р. Карнап, "Порицање метафизике", “Емпиризам, семантика, онтологија ”, "Превазилажење метафизике путем логичке анализе језика", у Реализам, натурализам, емпиризам, Институт за филозофију, 2004.
Л. Витгенштајн, Философска истраживања, Нолит, Београд, 1980, до параграфа 242.
Џ. Остин, Како деловати речима, Матица српска, Нови Сад, 1994
W. V. O. Quine, Riječ i predmet, Kruzak, Zagreb, 1999, 1-86. В. В. Квајн, “Две догме емпиризма”, у Реализам, натурализам и емпиризам (приредили А. Крон и Станиша Новаковић), Институт за филозофију, Београд
М. Анђелковић, »Да ли је све знање пропозицијско?«, Theoria 1-2, 2005
Општа допунска литература
Е. Строл, Аналитичка филозофија у двадесетом веку, Дерета, 2005
М. Трајковски, Мисао, значење, апстраховање, Институт за филозофију, Филозофски факултет, 2015, 13-167
↑↑↑