Filozofija

Курс:
Теорија сазнања II - ЗНАЊЕ И САЗНАЈНО ОПРАВДАЊЕ
У оквиру предмета: Теорија сазнања II
Предавачи: др Живан Лазовићредовни професор
др Машан Богдановскидоцент
др Александра Зорићдоцент
Јелена Мијић
обавезни курс
Број бодова: 7.00
Садржај курса: У првом делу курса анализира се класичне дефиниције знања као оправданог истинитог веровања, разматрају њене предности и тешкоће са којима се суочава (гетијеовска критика) и скицирају неки савремени покушаји побољшања те дефиниције. Највише пажње поклања се трећем, епистемичком услову: оправдању, тачније, излажу се најзначајније теорије сазнајног оправдања. Коначно, посебно место заузима и натуралистички приступ теорији сазнања. У другом делу курса бавимо се основним садржинским проблемима, пре свега разним схватањима о природи, структури и облицима људског знања.
Циљ изучавања курса: Упознавање са основним појмовним и супстантивним проблемима теорије сазнања, тј. са најутицајнијим традиционалним и савременим филозофским схватањима знања и сазнајног оправдања, као и са кључним питањима која се тичу порекла, природе и структуре људског знања.
Предуслови за полагање: За похађање курса нема посебих предуслова.
Облици наставе: Курс се одржава у летњем семестру, на првој години студија филозофије, кроз два часа предавања и два часа вежбања недељно. На вежбама студенти, након саопштења која сами припремају на основу обрадјене литературе, кроз дискусију у којој им помаже асистент додатно разјашњавају проблеме и идеје са којима су упознати на предавањима.
Обавезе студената: Похађање предавања и вежби је обавезно за студенте, што професори потврђују својим потписима у индексу, док се на испиту захтева познавање материје обрадјене на предавањима и вежбама.
Начин оцењивања рада и резултата: Испит је писмени и усмени. На писменом делу испита студент треба да одговори на једно од три задата питања, у форми кратког есеја, што је услов за излазак на усмени део, где одговара на два питања која се извлаче на цедуљи. За оба дела испита даје се јединствена оцена.
План курса:

1. недеља
предавање - Знање схваћено као истинито оправдано веровање
Литература: Платон, Теетет, 201а-210д. Лазовић, Ж., О природи епистемичког оправдања, Београд: ФДС, 1994, гл. 1

2. недеља
предавање - Проблеми класичне дефиниције знања
Литература: Гетије, Е., “Да ли је оправдано истинито веровање знање?”, у зборнику Свест и сазнање. Денси, Џ., Увод у савремену епистемологију, гл. 2 (“Знање”)

3. недеља
предавање - Проблеми регреса у оправдању
Литература: Лазовић, Ж., О природи епистемичког оправдања, Београд: ФДС, 1994, гл. 1

4. недеља
предавање - Интернализам и екстернализам
Литература: Лазовић, Ж., О природи епистемичког оправдања, Београд: ФДС, 1994, гл. 2.

5. недеља
предавање - Екстерналистичке теорије оправдања
Литература: Лазовић, Ж., О природи епистемичког оправдања, Београд: ФДС, 1994.

6. недеља
предавање - Фундаментистичка теорија оправдања
Литература: Грахек, Н., “Непогрешивост и чулно опажање”, Филозофске студије, XИИИ (1981), стр. 3-47. Лазовић, Ж., О природи епистемичког оправдања, гл. 4

7. недеља
предавање - Кохерентистичка теорија оправдања
Литература: Лазовић, Ж., О природи епистемичког оправдања, Београд: ФДС, 1994, гл. 5. Бредли, Ф. “Истина и кохеренција”, Тхеориа

8. недеља
предавање - Натуралистичка епистемологија
Литература: Хегел, Г.В.Ф., Феноменологија духа, “Увод”. Квајн, В.В., “Натуралистичка епистемологија”, Тхеориа, 1 (1991), стр. 69-81. Страуд, Б., “О смислу натуралистичке епистемологије”, Тхеориа, И (1991), стр. 83-97

9. недеља
предавање - Априорно и апостериорно знање
Литература: Хјум, Д., Истраживања о људском разуму, гл. ив, одељ. 1-2. Лајбниц, Г., Нови есеји о људском разуму, књ. ИВ, гл. 2. Кант, И., Критика чистог ума, “Увод”, одељ. ив-в; “Друга аналогија искуства”. Квајн, В.В., “Две догме емпиризма” (фотокопија) Грајс, Х.П., и Стросн, П.Ф., “У одбрану једне догме” (фотокопија) Крипке, С., “Идентитет и нужност”, у зборнику Огледи о језику и значењу (Београд: ФДС, 1992), стр. 61-81.

10. недеља
предавање - Аналитички и синтетички судови
Литература: Хјум, Д., Истраживања о људском разуму, гл. ив, одељ. 1-2. Лајбниц, Г., Нови есеји о људском разуму, књ. ИВ, гл. 2. Кант, И., Критика чистог ума, “Увод”, одељ. ив-в; “Друга аналогија искуства”. Квајн, В.В., “Две догме емпиризма” (фотокопија) Грајс, Х.П., и Стросн, П.Ф., “У одбрану једне догме” (фотокопија) Крипке, С., “Идентитет и нужност”, у зборнику Огледи о језику и значењу (Београд: ФДС, 1992), стр. 61-81.

11. недеља
предавање - Синтетички судови а приори
Литература: Хјум, Д., Истраживања о људском разуму, гл. ив, одељ. 1-2. Лајбниц, Г., Нови есеји о људском разуму, књ. ИВ, гл. 2. Кант, И., Критика чистог ума, “Увод”, одељ. ив-в; “Друга аналогија искуства”. Квајн, В.В., “Две догме емпиризма” (фотокопија) Грајс, Х.П., и Стросн, П.Ф., “У одбрану једне догме” (фотокопија) Крипке, С., “Идентитет и нужност”, у зборнику Огледи о језику и значењу (Београд: ФДС, 1992), стр. 61-81.

12. недеља
предавање - Нужни апостериорни судови
Литература: Хјум, Д., Истраживања о људском разуму, гл. ив, одељ. 1-2. Лајбниц, Г., Нови есеји о људском разуму, књ. ИВ, гл. 2. Кант, И., Критика чистог ума, “Увод”, одељ. ив-в; “Друга аналогија искуства”. Квајн, В.В., “Две догме емпиризма” (фотокопија) Грајс, Х.П., и Стросн, П.Ф., “У одбрану једне догме” (фотокопија) Крипке, С., “Идентитет и нужност”, у зборнику Огледи о језику и значењу (Београд: ФДС, 1992), стр. 61-81.

13. недеља
предавање - Рекапитулација
↑↑↑