У периоду од 10. до 12. маја 2019. године, на Одељењу за филозофију Филозофског факултета у Београду, одржаће се Четврта међународна конференција из филозофије за постдипломце Fourth Belgrade Graduate Conference.

Конференција на годишњем нивоу окупља младе истраживаче, студенте мастер и докторских студија са престижних светских универзитета, као и водеће савремене филозофе, а у циљу промоције и афирмације Одељења за филозофију као репрезентативног форума за размену нових идеја и резултата научних истраживања из области теоријске филозофије.

Конференција је основана са идејом да се младим истраживачима пружи прилика да представе резултате својих истраживања, размене знања и искуства у дискусијама са колегама, али и да добију корисне критике и сугестије за своје даље академско усавршавање и научно-истраживачки рад од пленарних предавача као и од професора са Одељења за филозофију.

Овогодишња конференција је претежно посвећена проблемима из савремене метафизике, филозофије језика и филозофије духа, а пленарни предавачи су:

Проф. др Ханс-Јохан Глок (Hans-Johann Glock, Lehrstühlinhaber für Theoretische Philosophie und Seminarvorsteher, Universität Zürich)

Проф. др Хеновева Марти (Genoveva Martí, Vice-president of Academia Europaea, ICREA Research Professor at the Univeristy of Barcelona, Logos Research Group and Barcelona Institute for Analytic Philosophy)

Проф. др Карл Хуфер (Carl Hoefer, ICREA Research Professor at the Univeristy of Barcelona)

Проф. др Џонатан Шејфер (Jonathan Schaffer, Distinguished Professor at Rutgers University)

Проф. др Миљана Милојевић (Одељење за филозофију Филозофског факулета Универзитета у Београду).

Овим путем позивамо све заинтересоване колегинице и колеге да присуствују конференцији. Приступ је слободан, а у прилогу се налази програм конференције.

За све додатне информације укључујући и књигу апстраката, консултујте интернет страницу конференције, https://fourthbelgradegraduateconference.wordpress.com/.

Трибина ”Да ли су млади друштвено и политички активни?” посвећена је разговору о политичком и грађанском ангажману младих у Србији. Глобални трендови указују на кризу демократских институција и слабљење поверења у традиционалне облике партиципације (кроз партије, синдикате и сл.). Нове генерације нису незаинтересоване за друштвене процесе, већ траже нове начине да су укључе у политичко поље, најчешће кроз друштвене покрете, грађанска удружења, и сл. О томе каква је ситуација међу младима у Србији ћемо имати прилике да разговарамо са стручњацима који се баве младима и младим активистима.

У разговору учествују: проф. др Драган Попадић, психолог, Милош Баковић-Јаџић, социолог, Наталија Симовић, активисткиња, и доцент др Драган Станојевић, социолог.

Одржавањем циклуса трибина Није Филозофски ћутати - на којима ће наставници и сарадници Факултета са својим гостима с других високошколских установа, уметницима, научницима и јавним личностима расправљати о најактуелнијим друштвеним, културним и политичким темама - Филозофски пружа отворену подршку слободи говора у Србији и придружује се грађанским настојањима за успостављањем демократског друштва.

Филозофски факултет Универзитета у Београду је најстарија високообразовна установа у Србији. Као средиште слободне мисли и покретач демократских процеса у друштву, са својих девет одељења и бројним научним институтима и центрима, Филозофски има посебну обавезу и одговорност да својим студентима, али и укупној јавности, понуди знања која могу помоћи у разумевању проблема данашњице. Управо оне науке које се изучавају на Филозофском, од друштвено-хуманистичких до историјских, могу својим теоријским, емпиријским и методолошким приступима да додатно осветле савремене феномене и да укажу на могућа решења проблема који притискају српско друштво. Овај факултет негује традицију критичке и демократске мисли, а његови наставници и сарадници данас имају и посебну моралну обавезу да ту традицију подрже, на тај начин доприносећи изградњи грађанског друштва у Србији.

Институт за антику и класично наслеђе објављује да ће се овогодишња латинска летња школа под именом »Scholae aestivae Collegii Carolivicani« одржати у термину од 16. до 23. августа 2019 у Сремским Карловцима.

За даља обавештења посетити

https://www.facebook.com/collegiumcarolivicanum

и писати на

collegiumcarolivicanum@gmail.com

Горњи кутњак из пећине Пештурина у Јелашничкој клисури представља први поуздано идентификовани фосил неандерталца са територије Србије. Резултати детаљне анализе овог фосила објављени су данас у часопису Journal of Human Evolution, од стране међународног научног тима који чине Предраг Радовић из Народног музеја у Краљеву, Џошуа Линдал и проф. др Мирјана Роксандић са Универзитета у Винипегу (Канада), и проф. др Душан Михаиловић са Филозофског факултета у Београду.

“Зуб из Пештурине показује низ анатомских специфичности – попут карактеристичног облика крунице, релативне величине појединачних квржица, релативно малог оклузалног басена и дебљине глеђи – које недвосмислено показују да је у питању кутњак неандерталца” објашњава Радовић. “Ова архајска форма човека насељавала је Европу и део Азије у периоду између 400 и 40 хиљада година пре садашњости. Генетичке студије објављене током последњих десетак година показале су да су се неандерталци укрштали са анатомски модерним H. sapiens- ом, због чега већина данашњих људи изван Африке носи гене наслеђене од неандерталаца. Иако је присуство неандерталаца на територији наше земље још од раније претпостављано на основу остатака материјалне културе, налаз из Пештурине представља први директни доказ њиховог присуства.”

“Фосилизовани кутњак је изванредно очуван, а припадао је индивидуи у касном стадијуму детињства” истиче Линдал. “Приликом анализе користили смо тродимензионални виртуелни модел фосилног зуба, што нам је омогућило да обавимо врло прецизна мерења и поређења, без оштећивања фосила.”

“Фосил неандерталца из Пештурине потиче из слоја који је радиометријски датован у период пре око 102 000 година”, наглашава Михаиловић. “Реч је о почетку последњег глацијала, када је на територији данашње Србије још увек владала релативно блага клима. У слоју су констатовани окресани камени артефакти и остаци плеистоценске фауне (коња, бизона, мамута и носорога), а нађена је и једна кост са урезаним паралелним линијама.”

Према речима проф. Роксандић “Балкан је представљао изузетно важан коридор за миграције и насељавања људи у Европи. Наша међународна сарадња је током последњих 15 година довела до значајних открића и има велики потенцијал да промени начин на који сагледавамо ток људске еволуције на читавом простору Евроазије”.

Археолошка ископавања пећина у близини Ниша (Баланица, Пештурина) се реализују у сарадњи Филозофског факултета Универзитета у Београду и Универзитета у Винипегу, а финансира их Министарство културе и информисања Републике Србије. Специјалистичке палеоантрополошке анализе финансира канадски концил за природне науке и инжењерство (НСЕРЦ).

Journal of Human Evolution је један од водећих часописа који објављује радове из области еволуције човека. Чланак се може наћи на следећем линку:

( https://www.sciencedirect.com/science/article/pii/S0047248418303567).