Etnologija i antropologija

Курс:
Етнологија балканских друштава
Предавачи: др Иван Ковачевићредовни професор
др Бојан Жикићредовни професор
др Војислав Станимировићванредни професор
др Владимира Илићдоцент
обавезни курс
Број бодова: 8.00
Садржај курса: У оквиру предавања представљају се основне карактеристике Балкана као географско-културног подручја, анализују постојећи приступи проучавању и представљању тог региона, и реконструишу важнији историјски процеси који су обликовали друштвене институције и начин живота људи из региона. Током првог семестра, пажња је првенствено усмерена на новије приступе (Л. Волф, М. Херцфелд, М. Тодорова, В. Голсворти, Д. Норис) који се заснивају на анализи слика, представа, митова и наратива уз помоћ којих се конструише претпостављена другост Балкана у односу на Европу. Анализују се како различити типови европских дискурса о карактеристикма региона, тако и локалне варијанте оријентализма и балканизма, уз помоћ којих се успостављају унутрашње симболичке хијерархије између балканских нација и држава. Посебна пажња посвећује се стратегијама самопредстављања и самопоимања и њиховој улози у ономе што Мајкл Херцфелд назива социјалном поетиком и културном интимношћу. Имаголошки и наративистички приступи се затим пореде са приступима којима је циљ да утврде балканске реалије (стварне, а не замишљене карактеристике региона) уочљиве у различитим областима: географији, наслеђима, традицијама, цивилизацијама, менталитетима или историјским процесима (Ј. Цвијић, Т.Стојановић, М. Тодорова, Џ. Олкок, М. Мазовер). При томе се указује како на предности, тако и на ограничења оба типа приступа. Студентима се скреће пажња на субјективни карактер културе, као и на значај који истините, али и замишљене представе о сопственој и туђим културама и историји имају у обликовању јавног живота, као и колективних и индивидуалних идентитета на Балкану. Током другог семестра, наставља се са анализом балканских реалности, и указује на погодности које таквом прегнућу нуде приступи развијени у оквиру историјске етнологије, односно антропологије. Студентима се презентују информације о главним друштвеним институцијама (село, катун, племе, суседство, задруга и системи сродства, обичајно право, односи мећусобне испомоћи и реципроцитета, клијентелизам) које су се на просторима Србије, бивше Југославије и Балканског полуострва развијале кроз сталну интеракцију локалних сеоских заједница и регионалних, односно глобалних политичких (феудалне државе, империје, поредак националних држава) и економских система (системи редистрибуције и тржишта). У оквиру предавања и вежби представљају се важније теорије сељаштва (Е. Волф, А. Мендра, Р. Редфилд, Џ. Фостер) и објашњава се логика двосмерних процеса који су се одвијали између различитих нивоа организације друштва. Анализују се историјски процеси дугог, средњег и кратког трајања, како на макро, тако и на микро-нивоу. Посебна пажња посвећује се последицама распада аутохтоних феудалних држава и њихове интеграције у Отоманску, односно Хабзбуршку империју, као и облицима прилагођавања и опирања тим токовима на локалном, сеоском нивоу. У жижи интересовања су процеси културног регреса, етнографског подмлађивања, односно израстања лажних архаизама (Н. Павковић), без којих не би могао да се успостави културни образац балканског патријархата (К. Казер). У овом блоку расправља се о стандардним и нестандардним облицима брака, типовима породице, врстама и карактеристикама задруге као институције, односима између полова, као и искуству детињства на Балкану. У следећем блоку указује се на посебности у развоју градске културе на Балкану, нарочито у области свакодневног живота и друштвених односа. Потом се говори о логици успостављања националних држава на Балкану (устанци, револуције, ратови, утицаји великих сила), као и последицама сложених процеса економске, политичке и друштвене модернизације које су уочљиве у областима културе и менталитета. Акценат се ставља на међусобни однос процеса деотоманизације и европеизације, као и на бурне полемике које су ти процеси покретали унутар друштава која су се брзо трансформисала. У оквиру завршних предавања, наставља се разматрање сложеног скупа проблема повезаних са поступном интеграцијом региона у Европу, али се временски оквир премешта у садашње време. Посебна пажња посвећује се променама у области социо-економске културе и анализи полемика о последицама спровођења нове стратегије српске пољопривреде (предложене крајем 2004. године), с обзиром на чињеницу да стратегија подразумева читав низ корака којима ће се стање у српској пољопривреди брзо и радикално прилагођавати новој пољопривредној политици Европске Уније.
Циљ изучавања курса: Рад са студентима у оквиру предмета има пет основних циљева. На првом месту, студентима се омогућује да усвоје елементарни фонд информација о друштвеним склоповима, процесима, институцијама, облицима понашања, вредностима, нормама и идентитетима који су у различитим временским периодима карактерисали проучавани регион. Други циљ наставног процеса је да се студенти оспособе да самостално, аналитички и критички размишљају о региону који је више пута у историји био ненамерно или намерно мистификован и погрешно тумачен. На трећем месту, студенти се навикавају да елементе сопствене културе посматрају у ширем контексту, и да их систематски пореде са онима који постоје у околним, као и другим европским друштвима. На тај начин, помаже им се да умање своју разумљиву склоност ка егзотизовању и есенцијализовању свога “завичаја”. Четврти циљ заједничког рада је да се код студената развије осећај за историчност појава као што су културе и цивилизације, као и спремност да друштвене склопове посматрају као сложене последице дуготрајног садејства више разнородних фактора. Свесно се, дакле, смањује толеранција према различитим врстама редукционистчких и механицистичких тумачења. Најзад, студенти се охрабрују да посежу за приступима и изван граница своје дисциплине, и навикавају се да научне проблеме постављају у интердисциплинарни оквир, водећи рачуна пре о изгледима за њихово ваљано решавање, него о чувању граница између научних области.
Предуслови за полагање: Предмет слушају студенти треће године етнологије-антропологије, који морају да имају испуњен услов за упис треће године студија.
Облици наставе: Настава се остварује кроз предавања и вежбе, а програмом су предвиђена три часа предавања и један час вежби недељно, што укупно износи 45 часова предавања и 15 часова вежби по семестру (15 недеља), односно 120 часова предавања и вежби по универзитетској години (30 недеља). У оквиру предавања презентују се основне информације о проблемима од значаја за предмет, и обезбеђује им се теоријска контекстуализација кроз критичко представљање релевантне литературе. Главно тежиште наставног процеса пребацује се на вежбе, у оквиру којих се пружа простор за активно учествовање студената како у преношењу знања (преко аналитичких приказа и семинарских радова), тако и у анализи и критичком преиспитивању понуђених теоријских модела (кроз учешће у тематски фокусираним дебатама). Приближавање проблема који се представљају у оквиру предавања остварује се на вежбама и кроз продубљену анализу појединих проблема на основу видео записа, ТВ емисија или документарних и играних филмова. Заједничко искуство гледања визуелних материјала користи се као симулација теренског искуства и као покретач садржајнијих студентских дискусија.
Обавезе студената: Студенти су дужни: а) да се припремају за, и активно учествују у оквиру предавања и вежби; б) да у току два семестра напишу, предају и јавно представе најмање један аналитички приказ неке јединице или групе јединица из литературе, као и један семинарски рад на основу литературе или теренског истраживања; в) да полажу писмени колоквијум по завршетку првог семестра; г) да полажу усмени или писмени испит по завршетку другог семестра и испуњењу свих претходних обавеза (предат и одобрен приказ и семинарски рад, положен колоквијум).
Начин оцењивања рада и резултата: Завршна оцена биће заснована на вредновању учествовања на предавањима и вежбама, оцени коју су студенти добили за аналитички приказ односно семинарски рад (1-10 поена), оцени добијеној на колоквијуму (1-30 поена) и оцени са завршног испита (1-60 поена).
План курса:

1. недеља
предавање - Упознавање са програмом предмета и начином рада
Подела тема за аналитичке приказе и семинарске радове, подела улога у радионицама; разговор о представама о Балкану са којима су се студенти већ сусретали и о томе шта за њих значи израз “бити Балканац”.

2. недеља
предавање - Увод у имаголошки приступ проучавању Југоисточне Европе / Балкана
Венди Брејсвел, Алекс Дрејс-Франсис и Дејвид Норис. Слике, представе и митови. Есенцијализација и стереотипизација као поступци симболичке изградње “Нас” и “Њих”. Нарцизам малих разлика и регионални идентитет.

3. недеља
предавање - Оријентализам, византинизам и окцидентализам
Ален Гроришар, Едвард Саид, Лери Волф, Џон Керијер, Д. Ангелов. Моћ, доминација и империјалне, односно колонијалне претензије као полазна одредишта. Употреба "цивилизације" и “имагинативне географије” у изумевању корените “другости” унутар и изван Европе од доба просветитељства до НАТО интервенције на Косову. Изокретање перспективе - шта када Други виде Нас као Друге.

4. недеља
предавање - Балкан као текст. Наративно конструисање Балкана.
Д. Норис, Л. Волф и Весна Голдсворти. Конструисање Балкана у западној књижевној, протонаучној и филмској продукцији. Анализа филма "Грк Зорба".

5. недеља
предавање - Како Балканци виде и разумеју себе и друге Балканце.
Мајкл Херцфелд. Културна интимност и логика саморазумевања и самопредстављања.

6. недеља
предавање - Како Балканци виде и разумеју себе и друге Балканце 2.
Марија Тодорова, Марко Живковић, Стеф Јансен. Симболичка географија Балкана, балкански балканизми и балкански оријентализми.

7. недеља
- - Радионица 1. "Ми смо људи Цигани, судбином проклети".
О метафоричкој употреби слика Рома (Цигана) и ромске (циганске) културе у самопредстављању и самопоимању на Балкану. Самостална студентска презентација резултата упоредне анализе филмова "Скупљачи перја" и "Дом за вешање".

8. недеља
- - Радионица 2. Ни животиње, ни људи - вампир или претећа Другост Балкана.
Мотив вампиризма и представљање радикалне и претеће другости Балкана на филму. Самостална студентска презентација резултата упоредне анализе филмова “Дракула” и “Влад”.

9. недеља
- - Радионица 3. Насиље и стереотипизација Балкана у филмовима локалних аутора.
Есенцијализација, оријентализација и балканизација Балкана уз помоћ слика насиља у филмовима "Буре барута", "Пре кише" и "Прашина". Самостална студентска презентација резултата упоредне анализе наведених филмова.

10. недеља
предавање - Од замишљања ка разумевању и објашњавању Балкана.
Ограничења "имагологије". Други пут: фактори, актери, процеси. Регионалне студије. Географија, историја, културе, цивилизације, империјална наслеђа, традиције - разматрање приступа и појмова уз помоћ којих је Балкан описиван и објашњаван у научној продукцији. Јован Цвијић, Трајан Стојановић, Марија Тодорова, Џон Олкок.

11. недеља
предавање - Теорије сељаштва.
Обухватни модели сељаштва и објашњења заснована на једном фактору. Стојан Новаковић, Роберт Редфилд, Ерик Волф, Анри Мендра, Џејмс Скот, Џоел Халперн. "Аморални фамилијализам" и "представа о ограниченом добру".

12. недеља
предавање - Балканско и српско село у историјској перспективи.
Новаковић, Тарановски, Острогорски, Цвијић, Стојановић, Ставријанос, Широ. Дуго трајање и културни континуитет: “променљиви оквири” и “стални основи” села и народне културе на Балкану. Социјална и правна диференцијација народа у балканским феудалним државама. Милети, спахије и раја – последице отоманског система управе. Фактори културне и институционалне промене.

13. недеља
предавање - Сеоске заједнице.
Новаковић, Ђорђевић, Драгојловић, Вукановић, Влајинац, Павковић. Врсте сеоских заједница. Сеоско земљиште и међе, сеоске установе и службеници, сеоска имовина и начини руковођења. Колективна кривична одговорност. Колективни сеоски радови, сеоски вашари – механизми изградње и очувања сеоских заједница.

14. недеља
предавање - Балканско село као обредно-религијска заједница кроз историју.
Од С. Новаковића, преко Т. Ђорђевића и Д. Драгојловића до Н. Павковића и Д. Бандића. Историјске, економске, правне и друштвене основе функционисања села као обредно-религијске заједнице. Дијалектика ритуала: условљени условљивачи.

15. недеља
предавање - Темељи успостављања културног поретка “балканског патријархата”.
Ј. Ердељановић, Ј. Цвијић, Н. Павковић, Т. Стојановић, К. Казер. “Културни регрес”, “етнографско освежавање”, “лажни архаизам” или "дуго трајање". Ограничења културалистичких приступа – ка историјској антропологији Балкана.

16. недеља
предавање - Катуни и динарска племена. Динамика балканског хиперпатријархализма.
Ђурђев против Ердељановића, Кулишић против Ердељановића. Историјски процеси и политички интереси у позадини научних полемика. Етничка, сродничка и друштвена структура катуна. Територијализација и улога катуна у стварању племенске организације. Појам племена и братства; методи проучавања. Организација племена и братстава. Теорије о постанку динарских племена и настанак појединих племена. Чојство и јунаштво, част и срамота: моралне основе патријархализма.

17. недеља
предавање - Појам обичајног права, методи проучавања и примери.
Богишић, Костренчић, Вукосављевић, Павковић - правна етнологија у настајању. Обичајно право и писано право – од кодификације до правног дуализма. Пример 1: институција крвне освете: обичајно право као регулатор друштвених односа и истовремени извор сталне нестабилности у заједници. Пример 2: етнолошка концепција наслеђивања или шта припада коме и зашто.

18. недеља
предавање - Сродство – културна употреба биолошких и друштвених датости.
Сроднички системи, сродничке терминологије и односи сродства на Балкану. Инструменталне димензије сродства. Врсте духовног сродства. Кумство као духовни и друштвени однос.

19. недеља
предавање - Врсте балканских породица.
Од В. Богишића до М. Митерауера и М. Тодорове. Брак – стандардни и нестандардни облици и начини склапања, резиденцијална правила. Породица – појам, врсте и основни теоријски приступи. Задругe/балканске проширене породице – приступи, теорије о пореклу. Критике постојећих модела, место балканских типова породице у европском контексту.

20. недеља
предавање - Пол, род, моћ и сексуалност на Балкану.
А. Симић, Б. Денић, Џ. Реинек, Д. Рихтман-Аугуштин, М. Малешевић, П. Шарчевић. Мачо мушкарци, потчињене жене, и криптоматријархат. Ритуализација социјалног развоја жене и преокретање родног идентитета.

21. недеља
предавање - Детињство, одрастање и представе о детету на Балкану.
Т. Ђорђевић, Ж. Требјешанин, Ф. Аријес, С. Томановић. Одређење детињства. Историчност детињства. Скраћено и продужено детињство. Представе о детету и народна педагогија. Одрастање у времену кризе, рата и транзиције.

22. недеља
предавање - Дар, уздарје и реципроцитет: економија и политика друштвених односа.
Б. Малиновски, М. Мос, К. Грегори, М. Филиповић, З. Карановић. Дар и уздарје - темељи друштвености. Храна и пиће: кључни елементи друштвене размене на Балкану. Патрони и клијенти: хијерархија, узајамност, мреже и друштвени поредак. Пример 1: свадба. Пример 2: званица или узов.

23. недеља
предавање - Континуитет градског живота на Балкану - процеси и представе.
Т. Ђорђевић, К. Рот, И. Чоловић, М. Прошић-Дворнић, М. Детелић/А. Лома. Градови у усменој епици. Содома и Гомора или Рај на земљи: замишљање града на Балкану. Балкански градови између Истока и Запада. Урбанизација и рурбанизација.

24. недеља
предавање - Ослобађање од отоманског наслеђа, модернизација, европеизација.
П. Марковић, К. Рот, А. Митровић, Ж.-М. Чалић. Теорије модернизације и могућности њихове примене на балканска друштва. Друштвене основе и процеси изградње модерног поретка на Балкану. Европеизација и вестернизација. Балканска посебност - неуспела модернизација?

25. недеља
предавање - Интелектуалне елите, дилеме модернизације и борбе око културног идентитета.
В. Велмар-Јанковић, И. Чоловић, Д. Стојановић, С. Наумовић, Балканске транзиције: између Истока и Запада, села и града, комунизма и демократије. Балканске полемике: ко смо то ми - или о балканском блату и "Барбарогенију".

26. недеља
предавање - Свакодневне дискурсивне праксе у савременој Србији.
Г. Ђерић, М. ван де Порт, И. Спасић, С. Наумовић. Врсте наратива и конструкција различитих облика идентитета у свакодневној међуљудској комуникацији. Реторичка изградња "две Србије".

27. недеља
предавање - "Народњаци" против "рокера" - поткултуре у борби за друштвену доминацију.
И. Кроња, Е. Горди, М. Ђурковић. Диктат тржишта или Милошевићева завера - културолошке, идеолошке и политичке димензије ратова око популарне културе у савремненој Србији.

28. недеља
вежбе - Завршна радионица.
Социо-економске културе на Балкану и приближавање Европи – пример прилагођавања стратегије пољопривреде у Србији Заједничкој пољопривредној политици Европске уније (Common Agricultural Policy). Заједничка студентска радионица.

29. недеља
вежбе - Представљање студентских семинарских радова.

30. недеља
- - Кратка рекапитулација пређених тема и проблема. Евалуација.
Рекапитулација пређених тема и проблема и студентска евалуација предмета и рада наставника.
Литература и извори података:
Општа обавезна литература
D. Noris, “Konstruisanje Balkana”, и “Tekstualne reprezentacije”, у: Balkanski mit, Beograd: Geopoetika, 2002, 13-29, 31-68.
K.E. Fleming: “Orijentalizam, Balkan i balkanska istoriografija”, Filozofija i društvo XVIII, Beograd, 2001, 11-32.
M. Todorova, “Uvod. Balkanizam i orijentalizam: različite kategorije?”, Imaginarni Balkan, Beograd: Biblioteka XX vek, 1999, 15-44.
M. Todorova, “‘Balkan kao samoodređenje”, Imaginarni Balkan, Beograd: Biblioteka XX vek, 1999, 73-112.
M. Hercfeld, “Šta je kulturna intimnost”, Kulturna intimnost, Beograd: Biblioteka XX vek, 2004, 17-67.
M. Živković: “Nešto između: simbolička geografija Srbije”, Filozofija i društvo XVIII, 2001, 73-110.
S. Jansen: “Svakodnevni orijentalizam: doživljaj Balkana/Evrope u Beogradu i Zagrebu”, Filozofija i društvo XVIII, 2001, 33-71.
M. Todorova: “Balkan: Realia- Qu’est-ce qu’il y a hors de texte?”, у: Imaginarni Balkan, Beograd: Biblioteka XX vek, 1999, 277-315.
H. Mendras: Seljačka društva, Zagreb, 1986, 27-35, 107-127.
E.Wolf: Peasants, New Jersey, 1966, 1-17.
С. Новаковић: Село, Београд, 1943, 7-83.
Н. Павковић: Друштвена организација у Срба, Гласник Етнографског музеја 44, Београд, 1980, 147-162.
Н. Павковић: “Село као обредно-религијска заједница”, Етнолошке свеске I, Београд, 1978, 51-65.
K. Kazer: “Balkanski patrijarhat – istorijat i rasprostranjenost jednog kulturnog obrasca”, у: исти, Porodica i srodstvo na Balkanu, Beograd, 2002, 65-172.
N. Pavković: “Pleme u istoriji jugoslovenskih naroda”, Sociološki leksikon, Beograd, 1982, 448-451.
Н. Павковић: “Теоријски оквири проучавања обичајног права у југословенској правној етнологији”, Етнолошки Преглед 17, Београд, 1982, 123-141.
Н. Павковић: “Правни обичај”, Зборник Етнографског музеја 1901-2001, Београд, 2001, 351-358.
A. Milić: “Srodstvo”, у: иста, Sociologija porodice. Kritika i izazovi, Čigoja, Beograd, 2001, 100-112.
Р. Ракић: Терминологија сродства у Срба, Београд, 1991.
З. Ивановић: “На кога личе деца: сродство код Срба и принципи перцепције сличности међу сродницима”, Етнографски институт САНУ, Посебна издања 48, 375-408.
Р. Ракић: “Кумство у православних Југословена као социјално-структурни облик”, Етнолошки преглед 10, Цетиње, 1972.
Н. Павковић: “Брак”, у: Лексикон српског средњег века, Knowledge, Београд, 1999, 60.
A. Milić: “Brak”, у: Sociologija porodice. Kritika i izazovi, Čigoja, Beograd, 2001, 113-130.
В. Богишић: “О облику званом инокоштина”, у: Правни чланци и расправе, Београд, 1927.
М. Филиповић: “Кућна задруга”, у: Човек међу људима, Београд, 1991, 3-17.
B. S. Denitch: “Spol i moć na Balkanu”, Etnološki pregled 22, 1986, 85-98.
P. Šarčević: “Tobelija: Female-to-Male Cross-Gender Role in the 19th and 20th Century Balkans”, у: K. Kaser, M. Jovanović and S. Naumović, eds., Between the Archives and the Field. A Dialogue on Historical Anthropologyof the Balkans, Belgrade-Graz, 1999, 135-146.
Ж. Требјешанин: Представа о детету у српској култури, Српска књижевна задруга, Београд, 1991 (поглавље по избору).
З. Карановић: “Свадба и дар, или дијалог који траје”, у: Домети, пролеће-лето 1992, тематски двоброј 68-69 (Поетика дара и даривања у југословенским књижевностима), Сомбор, 116-149.
М. Филиповић: “Званица или узов, установа узајамног гошћења”, у: Човек међу људима, Београд, 1991, 154-190.
K. Rot: “Buržoaska kultura i građansko društvo u jugoistočnoj Evropi. Prilog debati o modernizaciji”, у: исти, Slike u glavama. Ogledi o narodnoj kulturi u jugoistočnoj Evropi, XX vek, Beograd, 2000, 214-238.
I. Čolović: “Selo i grad u delu Tihomira Đorđevića”, у: исти, Politika simbola, Radio B92, Beograd, 1997, 109-118 (или исти текст из другог издања књиге у едицији Biblioteka XX vek).
K. Rot: “Kako izaći na kraj s prošlošću? Otomansko nasleđe u jugoistočnoj Evropi”, у: исти, Slike u glavama. Ogledi o narodnoj kulturi u jugoistočnoj Evropi, XX vek, Beograd, 2000, 189-213.
П. Марковић: “Теорија модернизације и њена критичка примена на међуратну Југославију и друге источноевропске земље, Годишњак за друштвену историју, Година I, Свеска 1, Београд, 1994, 11-34.
С. Наумовић: “Устај сељо, устај роде: Симболика сељаштва и политичка комуникација у новијој историји Србије”, Годишњак за друштвену историју, Година II, Св. 1, Београд, 1995, 39-63.
Г. Ђерић: “Свакодневне дискурсивне праксе о особинама народа и важности националног идентитета”, у: Пр(а)во лице множине. Колективно самопоимање и представљање: митови, карактери менталне мапе и стереотипи, ИНСТИФДТ и Филип Вишњић, Београд, 2005, 89-148.
I. Kronja, “Definicija turbo-folka kao muzičkog pravca”, “Uslovi za nastanak i održanje turbo-folka”, “Obeležja i značenja turbo-folk stila”, Smrtonosni sjaj. Masovna psihologija i estetika turbo-folka 1990-2000, Tehnokratia, Beograd, 2001, 10-14, 24-40, 70-83.
M. Đurković: “Razmatranja o ‘turbo-folku’”, у: исти, Diktatura, nacija, globalizacija, Institut za evropske studije, Beograd, 2002, 205-227.
Н. Павковић: “Етнолошка концепција наслеђивања”, Етнолошке свеске IV, Београд, 1982.
М. Влајинац: Моба и позајмица, Српски етнографски зборник 44, Београд, 1924, 19-47, 106-135 и 233-236.
Г. Острогорски: “Византијска сеоска општина”, Глас САН, књ. CCL, 1941-1961, 141-158.
S. Naumović, “The Social Origins and Political Uses of Popular Naratives on Serbian Disunity”, Filozofija i društvo XVI, 2005, pp. 65-104.
S. Jansen, „Kultura protiv primitivizma“, Antinacionalizam, Beograd: Biblioteka XX Vek, 2005, 109-167.
Општа допунска литература
Т. Тарановски: Историја српског права у немањићкој држави, Београд, 2002, 5-115.
L.S. Stavrianos: “Zemlja i ljudi”,“Osmanske institucije”, “Balkansko poluostrvo pod osmanskom vladavinom” у: исти, Balkan posle 1453. godine, Equilibrium, Beograd, 2005, 3-17, 81-93, 94-111.
D. Chirot: “The Romanian Communal Village: An Alternative to the Zadruga”, у: R.F. Byrnes (ed.), Communal Families in the Balkans: The Zadruga, University of Notre Dame Press, Notre Dame-London, 1976, 139-159.
Т. Ђорђевић: “Село као друштвена заједница за време прве владе кнеза Милоша”, Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор, II, Београд 1922, 129-138.
T.P. Vukanović: Selo kao društvena zajednica kod Srba s naročitim osvrtom na Sretečku župu u APKM, Poseban otisak iz Glasnika Muzeja Kosova i Metohije, Priština, 1965.
Н. Павковић: “Друштвени значај традиционалних годишњих сајмова”, Етнолошки Преглед 10, Цетиње, 1972.
Д. Драгојловић: “Институција колективне одговорности код балканских Словена у средњем веку”, Обичајно право и самоуправе на Балкану и у суседним земљама, Београд, 1974.
С. Бојанин: “Представе о празнику и празнично понашање у средњовековној Србији”, Годишњак за друштвену историју, Година , Свеска 3, 2001, 179-204.
М. Прошић-Дворнић: “Покладни ритуал на примеру шумадијске варијанте покладних игара”, у: Фолклорни театар у балканским и подунавским земљама, САНУ/Балканолошки институт, Посебна издања књ. 21, Београд, 1984, 143-158.
Н. Павковић, С. Наумовић: “Faşancu la Grebenaţ: Фолклоризам, симболичке стратегије и етнички идентитет румунске националне мањине у Банату, у: Положај мањина у Савезној Републици Југославији, САНУ, Научни скупови LXXXIV, Одељење друштвених наука књ. 19, Београд, 697-708.
Ј. Ердељановић: “Неке црте у формирању племенског друштва код динарских Срба”, Гласник Српског географског друштва књ. V, Београд, 1921.
B Đurđev: “Postanak brdskih, crnogorskih i hercegovačkih plemena”, Zgodovinski časopis XIX-XX, Ljubljana, 1965-1966.
N. Pavković: “On the problem of secondary archaism among the South Slavs”, у: K. Kaser, M. Jovanović and S. Naumović, (Eds.), Between the Archives and the Field. A Dialogue on Historical Anthropologyof the Balkans, Belgrade-Graz, 1999, 133-140.
И. Јелић: Крвна освета и умир у Црној Гори и Северној Албанији, Београд, 1926.
K. Bem (C. Boehm): Krvna osveta u Crnoj Gori, CID, Podgorica, 1998.
M. Todorova: “Situating the family of Ottoman Bulgaria within the European pattern”, History of the Family, Vol. 1 Issue 4, 1996, 443-460.
E. A. Hammel: “Uticaj društvene i geografske pokretljivosti na stabilnost srodničkih sistema, primer iz Srbije”, Etnološki pregled 22, 1986, 73-84.
М. Митерауер: Породични контекст: Балкан у поређењу са Европом, у: Кад је Адам копао, а Ева прела: Историјско-антрополошки огледи из прошлости европске породице, Београд, УДИ, 2001, 129-155.
А. Вулетић: “Сеоска породица”, у: Породица у Србији средином 19. века, Историјски институт/ ЈП Службени гласник, Београд, 2002, 29-102.
В. Поповић: “Задруге (теорије и литература)”, Гласник Земаљског Музеја, Сарајево, 1921-1922.
D. Rihtman-Auguštin: Struktura tradicijskog mišljenja, Zagreb, 1984, 7-21, 26-29, 165-189.
В. Станимировић: “Развој мираза у српској традицијској култури XIX и XX века”, “Раширеност мираза на Балкану у и почетком века”, “Однос мираза и сродних института обичајног права”, “Функције мираза”, у: Установа мираза у нашој традицијској култури, Београд, 1998, 37-103.
С. Златановић: “Савремена свадба”, у: Свадба – прича о идентитету, ЕИ САНУ, Посебна издања књ. 47, Београд, 2003, 101-159.
Ж. Требјешанин: “Мушко-женски односи у српској традицијској култури”, у: Б. Јовановић, ур., Мушкарац и жена, Гутенбергова галаксија, Београд, 2001, 187-199.
M. Jovanović, S. Naumović, (Eds.): Gender Relations in South Eastern Europe: Historical Perspectives on Womanhood and Manhood in the 19th and 20th Century, Zur Kunde Südosteuropas - Band II/33, Udruženje za društvenu istoriju - Posebna izdanja / Ideje 4, Graz-Belgrade, 2002.
З. Карановић: “Свадбени ритуал као механизам санкционисања и потчињавања моћи жене”, ГЕИ САНУ, књ. XLII, Београд, 1993, 15-26.
S. Naumović, M. Jovanović, (Eds.): Childhood in South Eastern Europe: Historical Perspectives on Growing Up in the 19th and 20th Century, Zur Kunde Südosteuropas - Band II/28, Udruženje za društvenu istoriju - Posebna izdanja / Ideje 2, Graz-Belgrade, 2001.
P. Berk: “Reciprocitet” и “Patronat i korupcija”, у: исти, Istorija i društvena teorija, Equilibrium, Beograd, 2002, 76-78, 78-82.
C. A. Gregory: “Exchange and Reciprocity”, u: T. Ingold, ed., Companion Encyclopedia of Anthropology, London and New York, 1994, 911-939.
M. Prošić-Dvornić: “At the Crossroads of Europe and the Orient: The Change of Internal City Structure in the XIX Century Belgrade”, Etnološki pregled 26, Beograd, 1990.
A. Kiossev: Plovdiv: The Text of the City vs. the Texts of Literature, NEXUS Research Project, Sofia, 2003.
B. Penchev: Tsarigrad/Istanbul as a Symbolical Heterotopy of Intersecting Identification Strategies (1870-1913), NEXUS Research Project, Sofia, 2003.
Gradovi u hrišćanskoj i muslimanskoj usmenoj epici. CD-rom u izdanju Balkanološkog instituta SANU.
А. Митровић: “Европеизација и/или модернизација (десет теза)”, Годишњак за друштвену историју, Година I, Свеска 2, 1994, 143-145.
M. Bogdanović: “Modernizacijski procesi u Srbiji u XX veku”, u: Srbija u modernizacijskim procesima XX veka, Beograd, 1994, 35-58.
D. Stojanović: “Recepcija ideala slobode, jednakosti i bratstva kod srpske elite početkom 20. veka”, у: Srbija u modernizacijskim procesima 19. i 20. veka, 3 Uloga elita, Beograd, 2003, 73-103.
В. Велмар-Јанковић: Поглед с Калемегдана. Оглед о београдском човеку, Београд, 1992.
I. Čolović: “Skerlić, ‘Sveslavija’ i ‘truli zapad’”, у: исти, Politika simbola. Ogledi o političkoj antropologiji, Beograd: Radio B92, 1997, 87-95 (или исти текст из другог издања књиге у едицији Biblioteka XX vek).
M. van de Port: “Fini ljudi: a Balkan Bourgeoisie”, у: Gypsies, Wars, and Other Instances of the Wild. Civilisation and Its Discontents in a Serbian Town, Amsterdam, AUP, 1998, 37-66.
E. Gordy: “The Destruction of Musical Alternatives”, у: The Culture of Power in Serbia. Nationalism and the Destruction of Alternatives, University Park, 1999, 103-164.
M. Kolin: This is Serbia Calling. Rokenrol radio i beogradski pokret otpora, Beograd, 2001.
W. Bracewell and A. Drace-Francis: “South-Eastern Europe: History, Concepts, Boundaries”, Balkanologie 3 (2), 1999, 48-66.
E. Said: Orientalism, London, 1995 (1978), 1-110, 201-354.
J.G. Carrier: “Occidentalism: the world turned upside-down”, American Ethnologist, 1991, 195-212.
D. Angelov: “The Making of Byzantinism”, 1-10.
L. Wolff: Inventing Eastern Europe. The Map of Civilisation on the Mind of the Enlightenment, Stanford, 1994, 1-194, 284-374.
M. van de Port: “‘It Takes a Serb to Know a Serb’.Uncovering the roots of obstinate otherness in Serbia”, Critique of Anthropology, Vol. 19 (1), 7-30.
M. Bakić-Hayden: “Nesting Orientalisms”, Slavic Review, Vol. 54 No. 4 (Winter 1995), 917-931.
M. van de Port: “On Mud and Gypsies, or On People and the World as they Simply Are”, in: Gypsies, Wars and Other Instances of the Wild. Civilisation and its Discontents in a Serbian Town, Amsterdam, 1998, 133-175.
D. Rihtman-Auguštin: “Zašto i otkad se grozimo Balkana”, у: Ulice moga grada, Beograd: Biblioteka XX vek, 211-236.
Ј. Цвијић: “Географски утицаји и интервенција друштвених елемената” (Прва књига, Трећи део), у: исти, Балканско полуострво и јужнословенске земље. Основи антропогеографије, Завод за издавање уџбеника СРС, Београд, 1966, 90-190 (или исти одељак у неком другом издању).
T. Stojanović: Društvo, у: исти, Balkanski svetovi. Prva i poslednja Evropa, Equilibrium, Beograd, 1997, 151-222.
J.B. Allcock: “Introduction”, “Balkan Societies in the Modern World”, у: исти, Explaining Yugoslavia, Hurst & Company, London, 2000, 13-26.
G. M. Foster: “Peasant Society and the Image of Limited Good”, American Anthropologist 67, 1963, 293-315.
J. M. Halpern, B. Kerewski Halpern: A Serbian Village in Historical Perspective, New York, 1972.
↑↑↑