|
Решење се налази у прилогу вести.
|
|
|
Центар за историјску географију и историјску демографију
Вас позива на промоцију другог допуњеног издања књиге
Историјска географија српских земаља (VI – XVI век)
проф. др Синише Мишића
Уторак, 14. новембар у 18ч, свечана сала Филозофског факултета „Драгослав
Срејовић“ (први спрат)
Након промоције ће бити организована продаја књиге по промотивној цени од
500 РСД
О књизи ће говорити:
Проф. др Снежана Божанић
редовни професор Филозофског факултета у Новом Саду
Проф. др Марија Копривица
ванредни професор Филозофског факултета у Београду
Проф. др Синиша Мишић, аутор
редовни професор Филозофског факултета у Београду
Модератор:
Маст. историч. Милан Денчић,
истраживач-приправник
|
|
|
Позивамо вас на промоцију књиге Леслија Склера „Архитектура икона и капиталистичка глобализација“, у четвртак 16. новембра, у 18:00h, Универзитет у Београду, Свечана сала (1. спрат), Студентски трг 1.
О књизи говоре проф. др Владан Ђокић, ректор, проф. др Владимир Вулетић, доц. др Стефан Јанковић, др Александра Миловановић и Бора Бабић. Проф. емеритус Лесли Склер ће се укључити преко Zoom-a.
Лесли Склер је професор емеритус социологије на ЛСЕ у Лондону. Тренутно је председник Удружења за глобалне студије.
Осамдесетих година прошлог века бавио се утицајем директних страних инвестиција у Ирској, Египту, Кини и Мексику. На основу прикупљеног материјала, деведесетих година је развио теорију глобалног система у којој централну улогу заузима концепт транснационалне капиталистичке класе. Почетком овог миленијума започео је нови истраживачки пројекат “Архитектура икона и капиталистичка глобализација" који се ослања на његову теорију глобалног система која се бави односом између глобалног капитализма, класа, конзумеризма и државе.
У књизи Пројекат икона, изворно објављеној 2017. године, чији превод је пред нама, Склер критички преиспитује начин на који се капиталистичка глобализација пројектује у простору, односно начина на који транснационална капиталистичка класа користи иконичну архитектуру.
Последњих неколико година бави се истраживањем рецепције антропоцена у свету и поновним промишљањем капитализма и државе.
Више информација о промоцији књиге и говорницима можете пронаћи у прилогу поруке.
|
|
|
Одлука Комисије за упис је у прилогу вести.
|
|
|
Проф. др Игор Дуда, редовни професор на Катедри за модерну и савремену
историју Филозофског факултета у Пули, и управник Центра за културолошка и
повијесна истраживања социјализма, одржаће 9. новембра у 12 часова, у сали
108, предавање "Од плаћеног годишњег одмора до масовног туризма на Јадрану".
|
|
|
Прелиминарнe ранг-листе за упис на докторске студије налазe се у рубрици
- За будуће студенте – Докторске - ранг-листе – ПРЕЛИМИНАРНЕ РАНГ-ЛИСТЕ
|
|
|
|
Са задовољством вас обавештавамо да се у уторак 14. новембра од 12 часова у просторијама ФДС-а одржава округли сто Морална одговорност и проблеми савременог друштва у организацији Института за филозофију Филозофског факултета Универзитета у Београду.
У прилогу се налази програм скупа.
|
|
|
Лабораторија за експерименталну психологију Вас позива на трибину са темом „When is now?", о којој ће говорити др Љубица Јовановић (Laboratoire des Systèmes Perceptifs, Ecole Normale Supérieure, PSL University, CNRS, Paris, France).
Трибина ће се одржати у четвртак, 9. новембра у 15 часова преко апликације Зум на следећем линку и биће снимана за потребе архива Лабораторије.
шифра: leptribina
|
|
|
ВЛАДА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ
Немањина 11
Београд
Београд, 2. новембар 2023.
Поштовани,
Обраћамо вам се у вези са именовањем чланова Савета Филозофског факултета, као и других факултета Универзитета у Београду, по Решењу Владе бр. 119-9396/2023 од 12. октобра 2023. године. Поштујући право Владе да делегира особе које сматра да ће на најбољи начин допринети раду Универзитета, желели бисмо да изразимо наше сумње у вези са поштовањем овог принципа. У складу са дефинисаним критеријумом, у Савет факултета могу бити именоване истакнуте личности у области уметности, науке, културе и привреде. Као што је истакнуто у Саопштењу иницијативе Није филозофски ћутати, реакцији Мреже академске солидарности и ангажованости, дописима Одељења за социологију и Одељења за археологију, међу именованима се налазе појединци који не само да не испуњавају овај критеријум, него су често управо његова супротност – због сумњи и оптужби за криминалне активности, постигнућа стечена по политичким критеријумима и слично. Тиме се урушава базични систем вредности на којем би друштво морало да почива и угрожава се не само развој Универзитета, већ и целог друштва. Од Универзитета се очекује да пружи образовање које ће бити засновано на демократским и хуманистичким вредностима, на поштовању људских права, култури дијалога и академским стандардима. Овим именовањима упућује се управо супротна порука и ова важна мисија Универзитета се знатно отежава.
Чланови Савета Филозофског факултета изражавају јасан протест против оваквог односа Владе према Универзитету у Београду, својој најстаријој и најзначајнијој високошколској институцији.
Богата традиција Филозофског факултета, као најстарије високошколске институције у земљи, и његова важна друштвена улога, заслужују поштовање ових критеријума у потпуности. Факултет се поноси историјом у коjoj су важно место заузимали изузетни научници, врсни интелектуалци и плодни ствараоци, који су допринели изузетном међународном угледу Филозофског факултета. Од свог оснивања до данас, Факултет је био огледало научног погледа на свет и критичког промишљања друштва. Због тога верујемо да би одабир чланова Савета требало да укључује особе које деле ове вредности и којима је стало до историје и репутације Факултета. Ипак, има разлога за сумњу да не испуњавају сви именовани чланови Савета ове критеријуме. Не само да су неки од њихових научних и културних доприноса упитни, већ су и суштински ненаучни, тј. псеудонаучни или политикантски.
Овакав приступ представља опасност за уважавање научних и етичких принципа, за конструктивно партнерство међу друштвеним актерима, и, коначно, за демократски развој друштва заснованог на знању, које није могуће без јаког, аутономног и критичног универзитета, те позивамо Владу да размотри своју одлуку о именовањима.
За чланове Савета Филозофског факултета из реда запослених:
Проф. др Катарина Поповић
Председница Савета Филозофског факултета
Проф. др Лидија Радуловић
Заменица председнице Савета Филозофског факултета
(оригинал Дописа налази се у прилогу вести)
|
|