Vesti i događaji

Опште вести
RSS
8
 
Мај
 
2019

Лабораторија за експерименталну психологију вас позива на трибину са темом "Ко су идоли адолесцената у Србији? Период 2007 - 2018", о којој ће говорити др Ивана Степановић Илић (Институт за психологију и Одељење за психологију, Филозофски факултет, Универзитет у Београду).

Трибина ће се одржати у четвртак 9. маја у 15 часова у просторијама Лабораторије за експерименталну психологију на Филозофском факултету у Београду (сутерен).



8
 
Мај
 
2019

У периоду од 10. до 12. маја 2019. године, на Одељењу за филозофију Филозофског факултета у Београду, одржаће се Четврта међународна конференција из филозофије за постдипломце Fourth Belgrade Graduate Conference.

Конференција на годишњем нивоу окупља младе истраживаче, студенте мастер и докторских студија са престижних светских универзитета, као и водеће савремене филозофе, а у циљу промоције и афирмације Одељења за филозофију као репрезентативног форума за размену нових идеја и резултата научних истраживања из области теоријске филозофије.

Конференција је основана са идејом да се младим истраживачима пружи прилика да представе резултате својих истраживања, размене знања и искуства у дискусијама са колегама, али и да добију корисне критике и сугестије за своје даље академско усавршавање и научно-истраживачки рад од пленарних предавача као и од професора са Одељења за филозофију.

Овогодишња конференција је претежно посвећена проблемима из савремене метафизике, филозофије језика и филозофије духа, а пленарни предавачи су:

Проф. др Ханс-Јохан Глок (Hans-Johann Glock, Lehrstühlinhaber für Theoretische Philosophie und Seminarvorsteher, Universität Zürich)

Проф. др Хеновева Марти (Genoveva Martí, Vice-president of Academia Europaea, ICREA Research Professor at the Univeristy of Barcelona, Logos Research Group and Barcelona Institute for Analytic Philosophy)

Проф. др Карл Хуфер (Carl Hoefer, ICREA Research Professor at the Univeristy of Barcelona)

Проф. др Џонатан Шејфер (Jonathan Schaffer, Distinguished Professor at Rutgers University)

Проф. др Миљана Милојевић (Одељење за филозофију Филозофског факулета Универзитета у Београду).

Овим путем позивамо све заинтересоване колегинице и колеге да присуствују конференцији. Приступ је слободан, а у прилогу се налази програм конференције.

За све додатне информације укључујући и књигу апстраката, консултујте интернет страницу конференције, https://fourthbelgradegraduateconference.wordpress.com/.




7
 
Мај
 
2019

Институт за антику и класично наслеђе

позива вас на предавање које ће одржати


Aaron Pelttari, доцент на Универзитету у Единбургу (Lecturer in Latin Literature, School of History, Classics & Archaeology, University of Edinburgh),

у петак 10. маја у 13.15 у учионици Одељења за класичне науке, са темом


Prudentius and the persona of a Christian poet



6
 
Мај
 
2019

Тринеаста трибина у оквиру циклуса Није Филозофски ћутати одржаће се на Филозофском факултету Универзитета у Београду 9.5.2019. године од 18:30 часова.

Трибина ”Да ли су млади друштвено и политички активни?” посвећена је разговору о политичком и грађанском ангажману младих у Србији. Глобални трендови указују на кризу демократских институција и слабљење поверења у традиционалне облике партиципације (кроз партије, синдикате и сл.). Нове генерације нису незаинтересоване за друштвене процесе, већ траже нове начине да су укључе у политичко поље, најчешће кроз друштвене покрете, грађанска удружења, и сл. О томе каква је ситуација међу младима у Србији ћемо имати прилике да разговарамо са стручњацима који се баве младима и младим активистима.

У разговору учествују: проф. др Драган Попадић, психолог, Милош Баковић-Јаџић, социолог, Наталија Симовић, активисткиња, и доцент др Драган Станојевић, социолог.

Одржавањем циклуса трибина Није Филозофски ћутати - на којима ће наставници и сарадници Факултета са својим гостима с других високошколских установа, уметницима, научницима и јавним личностима расправљати о најактуелнијим друштвеним, културним и политичким темама - Филозофски пружа отворену подршку слободи говора у Србији и придружује се грађанским настојањима за успостављањем демократског друштва.

Филозофски факултет Универзитета у Београду је најстарија високообразовна установа у Србији. Као средиште слободне мисли и покретач демократских процеса у друштву, са својих девет одељења и бројним научним институтима и центрима, Филозофски има посебну обавезу и одговорност да својим студентима, али и укупној јавности, понуди знања која могу помоћи у разумевању проблема данашњице. Управо оне науке које се изучавају на Филозофском, од друштвено-хуманистичких до историјских, могу својим теоријским, емпиријским и методолошким приступима да додатно осветле савремене феномене и да укажу на могућа решења проблема који притискају српско друштво. Овај факултет негује традицију критичке и демократске мисли, а његови наставници и сарадници данас имају и посебну моралну обавезу да ту традицију подрже, на тај начин доприносећи изградњи грађанског друштва у Србији.




6
 
Мај
 
2019

Конференција "Постистина у савременом добу" у организацији Одељења за филозофију и Српског филозофског друштва биће одржана 9. и 10. маја у просторијама ФДС.

Програм конференције налази се у прилогу.




25
 
Апр
 
2019

~ ~ ~

Институт за антику и класично наслеђе објављује да ће се овогодишња латинска летња школа под именом »Scholae aestivae Collegii Carolivicani« одржати у термину од 16. до 23. августа 2019 у Сремским Карловцима.

За даља обавештења посетити

https://www.facebook.com/collegiumcarolivicanum

и писати на

collegiumcarolivicanum@gmail.com

~ ~ ~



22
 
Апр
 
2019

Дванаеста трибина у оквиру циклуса Није Филозофски ћутати одржаће се на Филозофском факултету Универзитета у Београду 25.4.2019. године од 18:30 часова.

Трибина „Деструкција и кич: преиначавање јавног простора и уништавање културног наслеђа Београда и Србије“ посвећена је разговору о радикалним захватима у урбаном ткиву Београда и Србије. Анализираће се уништавање културног наслеђа, деструкција јавног простора и кич као доминантни културни образац.

У разговору ће учествовати професорка емерита Ирина Суботић, др Олга Манојловић Пинтар, карикатуриста Душан Петричић и проф. др Ненад Макуљевић (модератор).

Одржавањем циклуса трибина Није Филозофски ћутати - на којима ће наставници и сарадници Факултета са својим гостима из других високошколских установа, уметницима, научницима и јавним личностима расправљати о најактуелнијим друштвеним, културним и политичким темама - Филозофски пружа отворену подршку слободи говора у Србији и придружује се грађанским настојањима за успостављањем демократског друштва.

Филозофски факултет Универзитета у Београду је најстарија високообразовна установа у Србији. Као средиште слободне мисли и покретач демократских процеса у друштву, са својих девет одељења и бројним научним институтима и центрима, Филозофски има посебну обавезу и одговорност да својим студентима, али и укупној јавности, понуди знања која могу помоћи у разумевању проблема данашњице. Управо оне науке које се изучавају на Филозофском, од друштвено-хуманистичких до историјских, могу својим теоријским, емпиријским и методолошким приступима да додатно осветле савремене феномене и да укажу на могућа решења проблема који притискају српско друштво. Овај факултет негује традицију критичке и демократске мисли, а његови наставници и сарадници данас имају и посебну моралну обавезу да ту традицију подрже, на тај начин доприносећи изградњи грађанског друштва у Србији.




18
 
Апр
 
2019

Горњи кутњак из пећине Пештурина у Јелашничкој клисури представља први поуздано идентификовани фосил неандерталца са територије Србије. Резултати детаљне анализе овог фосила објављени су данас у часопису Journal of Human Evolution, од стране међународног научног тима који чине Предраг Радовић из Народног музеја у Краљеву, Џошуа Линдал и проф. др Мирјана Роксандић са Универзитета у Винипегу (Канада), и проф. др Душан Михаиловић са Филозофског факултета у Београду.

“Зуб из Пештурине показује низ анатомских специфичности – попут карактеристичног облика крунице, релативне величине појединачних квржица, релативно малог оклузалног басена и дебљине глеђи – које недвосмислено показују да је у питању кутњак неандерталца” објашњава Радовић. “Ова архајска форма човека насељавала је Европу и део Азије у периоду између 400 и 40 хиљада година пре садашњости. Генетичке студије објављене током последњих десетак година показале су да су се неандерталци укрштали са анатомски модерним H. sapiens- ом, због чега већина данашњих људи изван Африке носи гене наслеђене од неандерталаца. Иако је присуство неандерталаца на територији наше земље још од раније претпостављано на основу остатака материјалне културе, налаз из Пештурине представља први директни доказ њиховог присуства.”

“Фосилизовани кутњак је изванредно очуван, а припадао је индивидуи у касном стадијуму детињства” истиче Линдал. “Приликом анализе користили смо тродимензионални виртуелни модел фосилног зуба, што нам је омогућило да обавимо врло прецизна мерења и поређења, без оштећивања фосила.”

“Фосил неандерталца из Пештурине потиче из слоја који је радиометријски датован у период пре око 102 000 година”, наглашава Михаиловић. “Реч је о почетку последњег глацијала, када је на територији данашње Србије још увек владала релативно блага клима. У слоју су констатовани окресани камени артефакти и остаци плеистоценске фауне (коња, бизона, мамута и носорога), а нађена је и једна кост са урезаним паралелним линијама.”

Према речима проф. Роксандић “Балкан је представљао изузетно важан коридор за миграције и насељавања људи у Европи. Наша међународна сарадња је током последњих 15 година довела до значајних открића и има велики потенцијал да промени начин на који сагледавамо ток људске еволуције на читавом простору Евроазије”.

Археолошка ископавања пећина у близини Ниша (Баланица, Пештурина) се реализују у сарадњи Филозофског факултета Универзитета у Београду и Универзитета у Винипегу, а финансира их Министарство културе и информисања Републике Србије. Специјалистичке палеоантрополошке анализе финансира канадски концил за природне науке и инжењерство (НСЕРЦ).

Journal of Human Evolution је један од водећих часописа који објављује радове из области еволуције човека. Чланак се може наћи на следећем линку:

( https://www.sciencedirect.com/science/article/pii/S0047248418303567).



15
 
Апр
 
2019

Једанаеста трибина у оквиру циклуса Није Филозофски ћутати одржаће се на Филозофском факултету Универзитета у Београду 18.4.2019. године од 18:30 часова.

Трибина ПОЗОРИШТЕ КАО ОГЛЕДАЛО СТВАРНОСТИ посвећена је разговору о позоришту и политици, о односу власти према уметности, о улози интелектуалаца у јавном и политичком животу, и томе како изгледа позориште кад у њега уђе политика и како изгледа живот када се од њега прави позориште.

У разговору ће учествовати глумац и редитељ Радослав Миленковић, редитељ Кокан Младеновић, драматуршкиња и управница Шабачког позоришта Миња Богавац, и проф. др Радина Вучетић (модераторка).

Одржавањем циклуса трибина Није Филозофски ћутати - на којима ће наставници и сарадници Факултета са својим гостима из других високошколских установа, уметницима, научницима и јавним личностима расправљати о најактуелнијим друштвеним, културним и политичким темама - Филозофски пружа отворену подршку слободи говора у Србији и придружује се грађанским настојањима за успостављањем демократског друштва.

Филозофски факултет Универзитета у Београду је најстарија високообразовна установа у Србији. Као средиште слободне мисли и покретач демократских процеса у друштву, са својих девет одељења и бројним научним институтима и центрима, Филозофски има посебну обавезу и одговорност да својим студентима, али и укупној јавности, понуди знања која могу помоћи у разумевању проблема данашњице. Управо оне науке које се изучавају на Филозофском, од друштвено-хуманистичких до историјских, могу својим теоријским, емпиријским и методолошким приступима да додатно осветле савремене феномене и да укажу на могућа решења проблема који притискају српско друштво. Овај факултет негује традицију критичке и демократске мисли, а његови наставници и сарадници данас имају и посебну моралну обавезу да ту традицију подрже, на тај начин доприносећи изградњи грађанског друштва у Србији.




15
 
Апр
 
2019

Лабораторија за експерименталну психологију вас позива на трибину са темом "Примена техника визуализације у претрази, откривању и разумевању информација", о којој ће говорити др Дејан Пајић (Одељење за психологију, Филозофски факултет, Универзитет у Новом Саду).

Трибина ће се одржати у четвртак 18. априла у 15 часова у просторијама Лабораторије за експерименталну психологију на Филозофском факултету у Београду (сутерен).



1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10, 11, 12, 13, 14, 15, 16, 17, 18, 19, 20, 21, 22, 23, 24, 25, 26
↑↑↑