25. маја, пре непуних месец дана, Светска здравствена организација је усвојила значајну промену у класификацији трансродности . Према овој новој Међународној класификацији трансродност се више не перципира као обољење већ као стање. Ово је први значајан међународни корак ка депатологизацији трансродности. Све државе чланице Светске здравствене организације, укључујући и Србију у периоду који је пред нама ће бити у обавези да на националном нивоу имплементирају овај документ.

У разговору ће учествовати Хелена Вуковић, координаторка за рад са транс заједницом УГ Егал, Маја Крек, активисткиња и истраживачица и Слободанка Декић, докторанткиња на Одељењу за социологију Филозофског факултета. Разговор ће модерирати Исидора Јарић, социолошкиња.

Одржавањем циклуса трибина Није Филозофски ћутати - на којима наставници и сарадници Факултета са својим гостима из других високошколских установа, уметницима, научницима и јавним личностима расправљају о најактуелнијим друштвеним, културним и политичким темама - Филозофски пружа отворену подршку слободи говора у Србији и придружује се грађанским настојањима за успостављањем демократског друштва.

Филозофски факултет Универзитета у Београду је најстарија високообразовна установа у Србији. Као средиште слободне мисли и покретач демократских процеса у друштву, са својих девет одељења и бројним научним институтима и центрима, Филозофски има посебну обавезу и одговорност да својим студентима, али и укупној јавности, понуди знања која могу помоћи у разумевању проблема данашњице. Управо оне науке које се изучавају на Филозофском, од друштвено-хуманистичких до историјских, могу својим теоријским, емпиријским и методолошким приступима да додатно осветле савремене феномене и да укажу на могућа решења проблема који притискају српско друштво. Овај факултет негује традицију критичке и демократске мисли, а његови наставници и сарадници данас имају и посебну моралну обавезу да ту традицију подрже, на тај начин доприносећи изградњи грађанског друштва у Србији.

Изложба Није уметнички ћутати приказује илустрације инспирисане трибином „Коме/чему служи образовање“, одржане 21. априла 2019. године на Филозофском факултету у Београду. Посетиоци/тељке имају прилику да допишу/доцртају своје коментаре на тему образовања у Србији. На тај начин сви заједно кроз уметнички дојам и директне интервенције посетиоца/тељки промишљамо о теми образовања и питањима која су била постављена на трибини: Како видите образовање у Србији? Да ли је образовање роба и/или јавно добро? Коме припада?

Јелена Јаћимовић је рођена 1992. године у Београду. Завршила је основне и мастер студије на Факултету примењене уметности у Београду, на модулу Графика и књига. Активисткиња, илустраторка и дизајнерка, по сопственим речима „свашторадилица“. Њени радови се обраћају свима, с жељом да подстакну на размишљање. Јелена Јаћимовић је добитница признања Бефем фестивала за активистички дизајн за 2019. годину.

Филозофски факултет у Београду, поштујући најсветлије тековине универзитетског живота, представља простор слободне и критичке мисли. Организовањем изложбе Није уметнички ћутати позивамо да се гледа, мисли и говори слободно и тако доприносе изградњи критичке мисли и демократског друштва.

Београд је одувек био жртва политике. Као главни град он је нужно простор на коме свака власт доказује своју моћ и своје политичке концепције. Многи проблеми у урбаном уређењу Београда произлазе из различитих идеологија које су желеле да оставе свој траг на простору града. Данашња власт има посебне амбиције и велику пажњу посвећује уништењу градског језгра и његовом уређењу у складу с владајућим укусом и идеологијом популизма. Како спасити Београд?

У разговору учествују: Драгољуб Бакић, архитекта, Дубравка Лукић, историчарка уметности (Пешаци нису маратонци), Добрица Веселиновић, политиколог (Не давимо Београд), Дубравка Стојановић (историчарка).

Одржавањем циклуса трибина Није Филозофски ћутати - на којима наставници и сарадници Факултета са својим гостима из других високошколских установа, уметницима, научницима и јавним личностима расправљају о најактуелнијим друштвеним, културним и политичким темама - Филозофски пружа отворену подршку слободи говора у Србији и придружује се грађанским настојањима за успостављањем демократског друштва.